Zdravlje srca u velikoj meri zavisi od načina ishrane, fizičke aktivnosti i drugih životnih navika. Kardiolozi savetuju da se ograniči unos šećera i soli, a da se na jelovniku češće nađu biljne i što manje prerađene namirnice.
Među njima se izdvaja plava, odnosno masna riba, kao što su losos, haringa, skuša, pastrmka i bela tuna.
Kardiolog dr Kristofer Klajn navodi da su početkom sedamdesetih godina prošlog veka dvojica danskih istraživača primetila veoma nisku stopu koronarnih bolesti među Inuitima na Grenlandu. Kao jedno od mogućih objašnjenja izdvojili su njihovu tradicionalnu ishranu, bogatu masnom ribom i drugim morskim životinjama.
Plava riba je bogata omega-3 masnim kiselinama, posebno EPA i DHA. Kardiolog dr Serđio Darabant objašnjava da ove masne kiseline mogu doprineti smanjenju nivoa triglicerida, odnosno masnoća u krvi, pomoći u regulisanju krvnog pritiska i podržati normalnu funkciju krvnih sudova.
Kardiolog dr Ketrin Vejnberg ističe za „Parade“ i njihovo protivupalno delovanje, koje se povezuje sa očuvanjem zdravlja srca i krvnih sudova.
Stručnjaci uglavnom preporučuju da se riba jede oko dva puta nedeljno. Jedna porcija je približno 100 do 115 grama. Dr Darabant savetuje da se riba priprema u rerni ili na roštilju, umesto prženja u dubokom ulju. Posebno može biti korisno ako se njome zameni crveno meso ili mesne prerađevine.
Za one koji ne vole ribu, preporučuje i druge izvore omega-3 masnih kiselina, poput lanenih i čia semenki i oraha.
Ipak, kako naglašava, nije presudna samo jedna namirnica već celokupna ishrana. Zato savetuje da tanjir bude ispunjen raznovrsnim voćem i povrćem, da se maslinovo ulje koristi kao glavni izvor masti, a da se redovno jedu orašasti plodovi i lanene semenke. Istovremeno, trebalo bi smanjiti unos visoko prerađene hrane.
