Pevačica Rada Manojlović (41) nedavno je potpuno otvoreno govorila o emotivnim partnerima iz svoje prošlosti, ali i o profesionalnom putu.
Posebnu pažnju privukao je njen odnos sa nekadašnjim izabranikom Milanom Stankovićem, sa kojim je i danas u bliskim, prijateljskim odnosima. Rada je evocirala uspomene na glasine koje su ih pratile tokom petogodišnje romanse i zajedničkog života.
Povodom čestih spekulacija o tome da li je u toj priči bila samo fiktivna partnerka, pevačica je jasno poručila:
-Uvek sam bila jako ljuta kada me pitaju da li sam ja Milanu bila samo paravan. Besnela sam na to pitanje ranije i demonstrativno napuštala intervjue. Ne mogu da podnesem, zato što šta? Meni za neke stvari nema pravdanja, za neke stvari nema. Dobro, sad je prošlo, pa kao možeš da sublimiraš, tako je.
-Ma, on je lik, on je čovek zvezda. On je misteriozan i zanimljiv, sve što treba. Isti je bio i ostao. Ali to baš hoću da kažem. Mislim da je ljudima bilo jako čudno, što sam ja bila toliko ekstrovertna. Sve idemo, traktor vozimo, hranimo kokoške. Mnogo sam prikazivala sebe u tom nekom narodskom, da kažem, smislu. Ja sebe ne zovem narodna pevačica, nego narodska pevačica. On je uvek ludeo. Sećam se, on je uvek držao taj neki: Nemoj to, nemoj to, da se ne zna to, da se krije to. On je bio mističan. I to je ljudima bilo, čini mi se, nespojivo.
Estradna umetnica je objasnila i kako su predrasude uticale na percepciju njihove emotivne veze:
-Mogu ti kažem, dobro, od samog starta… Kod nas su postavili predrasudu da je zbog njegove boje kose. Zbog njegovog stila, načina oblačenja i toga. Svi su ga prozivali i i iz tog razloga nisu mogli da ga povežu sa mnom koja sam kao fatalna. Da, važila sam za fatalnu, kao neku, ono, žensku. Da, da, opasnica. A veruj mi, ja sam to mnogo puta govorila, ja sam se uz njega osećala baš onako kako treba.
Ubeđena da će ostati zajedno do kraja života, pevačica je opisala jačinu njihovih nekadašnjih osećanja:
-On je meni i tad bio sve. I sa njim sam mislila da će to biti do kraja života. Sto posto sam bila sigurna. Volela sam ga i on mene. Mnogo smo se mi voleli. Pet godina smo mi bili u vezi, živeli zajedno.
„Nismo se nikad udaljili“
Međutim, usledio je iznenadni preokret i potresno okončanje odnosa kada se u njenom životu pojavio drugi muškarac:
-Ne mogu da kažem ni da je on kriv, ni da sam ja kriva. Užasno je izgledao raskid. Toliko užasno da ne znam i da li je trebalo. Nismo se mi nikada ni udaljili. Mi smo do poslednjeg dana živeli zajedno i sve je bilo super. Ali nekako ja sam, valjda, tim svojim ponašanjem i uljuljkivanjem napravila od njega, neću reći dete, nego kao, eto, da sam majka. Možda sam ja izgubila neki osećaj muškarca. Otkud znam. Ali se desilo to da sam se ja zaljubila u drugog. Nisam ni znala da je moje srce slobodno za drugog. Na kraju, kad sam ja počela da razmišljam o drugome, meni je bilo krivo. Ja sam htela da se ubijem. Jako mi je bilo teško jer je u meni, borila se ta neka strast koja se kao probudila i nešto što ja imam, što znam da je… Ne, nije krivica, nego što znam da neću imati sa drugim. Ja sam znala šta će i da će tako da bude. Da, pa ne može sa pevačicom da bude svako. Mislim, naš posao nije baš idealan,
