Jutro 8. septembra je za Majkla Menijasa počelo kao i svaki drugi dan: ostavio je svoju šestogodišnju ćerku Dženu na stanici gde bi je školski autobus pokupio i odvezao u osnovnu školu „Grand Prairie Elementary“ u Frankfortu, u državi Ilinoj.
„Reko sam joj: ’Volim te’“, kaže Menijas za People. „To joj kažem svaki put kada odlazi od mene: ’Volim te i vidimo se kasnije.’ Tog jutra imala je onaj veliki osmeh na licu.“
Ali život njihove porodice zauvek se promenio tog popodneva.
Horor
Samo nekoliko sekundi nakon što je Džena sišla iz autobusa kako bi prešla ulicu i došla kući, fatalno ju je udarilo isto to vozilo.
„Svi trenutno idemo na terapiju“, kaže Menijas. „To je sve što sada možemo da uradimo, iskreno. Samo nastavljamo da se vraćamo na uspomene koje smo imali sa Dženom i držimo se njih, gledajući mnogo video-snimaka i slika koje imamo zajedno.“
Tužba
Sada Menijas tuži dva školska okruga, navodeći odgovornost za smrt usled nehata.
Prema tužbi, 8. septembra Školski okrug Srednje škole „Lincoln-Way Community District 210“ pružao je usluge prevoza za Školski okrug „Frankfort District 157-C“, kojem pripada Dženina škola.
Daniel Kiršner, advokat porodice, kaže da je u nedeljama pre Dženine smrti njena majka poslala imejl Okrugu 157 izražavajući zabrinutost da autobuska ruta i procedure ostavljanja dece — koje su zahtevale da Džena siđe iz vozila stotinama stopa daleko od svoje kuće — nisu bezbedne.
Koban trenutak
Kako je objašnjeno u tužbi, Džena je živela u slepoj ulici, što je značilo da bi autobus u nekom trenutku morao da se okrene i odveze nazad ulicom u drugom smeru kako bi nastavio svoju redovnu rutu.
Njihov advokat kaže da je Dženin redovni vozač autobusa obično izlazio u susret i ostavljao Dženu ispred njene kuće ako njeni roditelji ili brat nisu bili prisutni da je pokupe sa određene stanice — ali u tužbi se navodi da je 8. septembra zamenski vozač dozvolio Dženi da siđe na stanici bez pratnje.
Kako navodi video-snimak do kog je došla advokatska kancelarija koja zastupa Dženinu porodicu, a koji je Kiršner opisao za, dok je Džena tog dana silazila iz autobusa, napravila je širok krug kako bi obišla zaustavnu ruku vozila za prelazak ulice.
„Nalazila se na samom kraju te produžene ruke prelazeći ispred autobusa kada ju je [vozač] uvukao i počeo da se kreće napred“, kaže Kiršner.
Prema Kiršnerovim rečima, video navodno pokazuje da je zamenski vozač gledao u spisak putnika i rutu kada je vozilo počelo da se kreće napred, a zatim nastavio „da pređe preko Džene“.
„Od trenutka kada je spustila nogu na put do trenutka kada ju je autobus udario prošlo je oko šest sekundi“, navodi Kiršner.
Džena je prevezena u bolnicu gde je podlegla povredama.
Cilj porodice
Kada su ih novinari iz magazina „People“ kontaktirali za komentar, portparoli oba školska okruga su izrazili saučešće Dženinim najbližima, ali su rekli da ne mogu da daju dodatne komentare zbog sudskog postupka koji je u toku.
„Od prvog dana, cilj porodice… jeste da se osigura da se ovo nikada ne dogodi drugoj porodici“, rekao je Kiršner, „da se otkrije ne samo jedan, dva, tri ili osam razloga šta je pošlo po zlu i zašto se ovo dogodilo, već i šta bi — možda i zakonski — moglo da se uvede kako bi se osiguralo da se ovo više ne ponovi.“
Predivna devojčica
Menijas se seća Džene, najmlađe od njegove četvoro dece, kao osobe koja je mogla da osvetli prostoriju.
„Uvek se smejala“, kaže on. „Imala je prelep način da učini da se ljudi osećaju dobrodošlo. Nikada se nije stidela da priča sa drugima. Bukvalno bi pričala sa bilo kim.“
Takođe je volela svog psa i njen tata kaže da, kada nije bila u školi, njih dvoje nikada nisu bili razdvojeni. „Mogla je zauvek da priča o Oskaru“, dodaje on.
Rođendan
Džena bi 25. septembra napunila 7 godina, a porodica je planirala rođendansku proslavu za nju.
„Uvek imamo dva različita plana“, kaže Menijas. „Planirali smo da je odvedemo u ’Wolf Lodge’ u Gurniju. Nakon toga, planirali smo da napravimo rođendansku žurku u našoj kući sa njenim prijateljima.“
Puna ljubavi
Što se tiče onoga po čemu bi voleo da ljudi pamte Dženu, to bi bila njena zarazna ličnost.
„Volela je svakog“, kaže Menijas. „Uvek je bila srećna. Bila je prelepi mali anđeo. To je ono po čemu želim da je ljudi pamte.“
