Dobar malč od drvenih strugotina odlična je opcija koja na organski način suzbija korov, zadržava vlagu, reguliše temperaturu zemljišta i obogaćuje ga hranljivim materijama dok se razlaže.
Iako su drvene strugotine široko rasprostranjene i bezbedne kao opcija za malčiranje, ponekad mogu izazvati simptome nalik gripu kada gomila dugo stoji. Njena tamna i vlažna unutrašnjost ubrzava razlaganje i rast toksičnih plesni i bakterija, stvarajući koncentrisanu opasnost koja se može pretvoriti u oblak prašine kada se gomila pomeri.
Stručnjaci u nastavku objašnjavaju šta je sindrom toksičnosti organske prašine (ODTS), šta uraditi ako osetite simptome i kako bezbedno koristiti gomilu drvenih strugotina za malč.
Šta je sindrom toksičnosti organske prašine?
Drvene strugotine su fantastična opcija za malč, međutim, Džesika Merser, doktor nauka i viši hortikulturolog u organizaciji „Plant Addicts“, objašnjava da velika gomila drvenih strugotina koja stoji i razlaže se može postati biološki veoma aktivna.
„Gljive i bakterije rastu kako se drvo razlaže, posebno u toploj i vlažnoj unutrašnjosti gomile“, kaže ona za sajt Martha Stewart. Kada baštovani zabodu lopatu u gomilu, to može osloboditi oblak organske prašine koji sadrži spore gljiva, bakterije i druge mikroorganizme.
„Udisanje dovoljne količine ove prašine ponekad može izazvati akutnu zapaljensku reakciju poznatu kao sindrom toksičnosti organske prašine (ODTS)“, kaže Merser. ODTS je nezarazna respiratorna bolest koja ne zahteva prethodno postojanje alergije na buđ. Može se javiti nakon udisanja čestica i toksina koje proizvode određeni mikroorganizmi, kao što su gram-negativne bakterije (vrste Pseudomonas, Enterobacter agglomerans i vrste Klebsiella), termofilni organizmi (Aspergillus fumigatus i Micropolyspora faeni) i gljive.
Simptomi sindroma toksičnosti organske prašine
ODTS se može osetiti kao iznenadni napad gripa, zbog čega se naziva i „groznica drvenih strugotina“. Merser napominje da simptomi mogu uključivati povišenu temperaturu, groznicu, glavobolju, bolove u mišićima, slabost, kašalj, stezanje u grudima i otežano disanje. Simptomi se obično javljaju četiri do 12 sati nakon izlaganja i traju od 24 sata do nekoliko dana nakon uklanjanja iz izvora izloženosti.
Ranjive grupe
Iako hobi baštovani ponekad mogu iskusiti ODTS radeći sa gomilom drvenog malča koja je duže stajala, bolest je najčešća među poljoprivrednim radnicima. Približno 30 do 40 odsto radnika izloženih organskoj prašini iz žitarica ili u zatvorenim objektima za stoku razvije ovu bolest. Neke od rizičnih grupa uključuju poljoprivredne radnike koji žanju i istovaraju žito; radnike u odgajalištima ili objektima za svinje, posebno onima koji koriste drvene strugotine kao prostirku; i radnike izložene buđavoj slami ili drvenim strugotinama u drugim okruženjima.
Kada potražiti medicinsku pomoć
Ako razvijete simptome nalik gripu nakon rada sa gomilom drvenih strugotina, možda imate groznicu drvenih strugotina. Merser objašnjava da se većina slučajeva ODTS-a rešava sama od sebe čim osoba više nije izložena prašini, često u roku od dan ili dva od izlaganja.
Međutim, ona naglašava da ako imate trajne probleme sa disanjem, značajan gubitak daha, bol u grudima ili pogoršanje simptoma, odmah kontaktirate zdravstvenog radnika i kažete mu da ste rukovali prašnjavim ili buđavim drvenim strugotinama.
Kako bezbedno rukovati drvenim malčom
Ne morate se odreći prednosti malča od drvenih strugotina. Sve što vam je potrebno jeste nekoliko korisnih saveta kako biste bezbedno rukovali gomilom i zaštitili se od ODTS-a.
-
Nosite ličnu zaštitnu opremu (PPE): Lična zaštitna oprema, kao što je M95 maska (odobrena od strane NIOSH-a) i zaštitne naočare, zaštitiće vas od udisanja toksične prašine i iritacije očiju dok radite na gomili, kaže Merser. Standardne papirne maske ne pružaju dobro prianjanje niti filtriraju mikroskopske spore gljiva i bakterijske endotoksine.
-
Skinite odeću nakon rukovanja drvenim malčom: Skinite kontaminiranu odeću odmah nakon rada sa gomilom drvenog malča. Operite ovu odeću odvojeno od ostale odeće.
-
Navlažite gomilu drvenog malča: Lagano poprskajte drvene strugotine baštenskim crevom pre nego što ih počnete skupljati lopatom ili pomerati. Vlaženje materijala sprečava da mikroskopska mikrobna prašina dospe u vazduh i uđe u vaša pluća.
-
Izbegavajte rad sa drvenim malčom u zatvorenom prostoru: Uvek rukujte i skladištite drvene strugotine na dobro provetrenim, otvorenim vanjskim prostorima, a ne u zatvorenim prostorijama poput šupa, prikolica ili podruma, gde spore mogu brzo dostići opasne koncentracije.
-
Pazite na smer vetra: Stojite uzvetar dok radite na gomili kako bi povetarac nosio prašinu dalje od vašeg lica, a ne direktno ka njemu.
Da li je potrebno da zamenite drveni malč?
Ako ste osetili simptome nalik gripu nakon rada sa gomilom drvenih strugotina, možete je zameniti ako tako odlučite, ali to nije neophodno. Buđ i bakterije unutar gomile su prirodni deo razlaganja, a ne znak da je drvo uništeno. Međutim, treba da izbegavate rukovanje prašnjavim ili buđavim strugotinama bez odgovarajuće zaštite kako se ne biste ponovo razboleli. Širenje drvenih strugotina u tanak sloj može im pomoći da se brže osuše, ograničavajući rast mikroba i smanjujući izloženost prašini povezanoj sa ODTS-om.
Kako sprečiti da gomila postane toksična
Kada skladištite ili nanosite malč na baštenske leje, postoje određeni koraci koje možete preduzeti kako biste smanjili rizik od nakupljanja toksične prašine.
-
Kontrolišite veličinu gomile: Velike gomile malča zadržavaju toplotu u sredini i ubrzavaju razlaganje i rast mikroba. Držite gomile drvenih strugotina malim, pazeći da visina ne prelazi 1,2 do 1,5 metara (4 do 5 stopa).
-
Držite gomilu suvom: Ako ne možete odmah da iskoristite drvene strugotine, pokrijte ih da biste ih zaštitili od kiše. Održavanje gomile suvom lišava je spora gljiva, vlage i toplote koji su im potrebni za klijanje, smanjujući vašu izloženost organskoj prašini koja može izazvati ODTS.
-
Izbegavajte stalno prevrtanje gomile: Kada gomila stoji, često se formira sloj buđi tik ispod površine. Ako ne morate da koristite drvene strugotine, ostavite gomilu na miru, jer prevrtanje može osloboditi spore u vazduh.
-
Ne ostavljajte gomilu da dugo stoji: Ako znate gde želite da stavite malč, rasporedite ga po toj površini što je pre moguće. Ostavljanje gomile da dugo stoji stvara toplu, anaerobnu sredinu u kojoj se toksična buđ i bakterije mogu brzo razmnožavati.
Drugi razlozi zašto vam drvene strugotine mogu izazvati mučninu
Ako primetite neprijatne simptome nakon rada sa sveže isporučenom gomilom malča, Džonatan Rasel-Aneli, viši stručni saradnik na Odseku za integrisane nauke o biljkama, zemljištu i usevima na „Cornell University“, napominje da možda reagujete na hemijski kontaminant u drvetu (bilo iz termički ili hemijski tretiranog drveta ili od isparljivih organskih jedinjenja – VOC), a ne da doživljavate ODTS. Iako sami simptomi ne mogu potvrditi šta se nalazi u malču, Rasel-Aneli napominje da hemijski kontaminanti mogu izazvati iritaciju kože, očiju, nosa ili grla, ali bez povišene temperature, koja je čest simptom ODTS-a.
Ako se malč sastoji od netretiranih, prirodnih drvenih strugotina, puštanje gomile da se osuši može smanjiti biološku aktivnost koja doprinosi ODTS-u. Međutim, ako sumnjate da gomila sadrži drvenu građu tretiranu pod pritiskom, kontaktirajte dobavljača što je pre moguće kako bi je uklonio ili odložio, jer hemikalije mogu kontaminirati vaše zemljište i iscuriti toksine u vaše biljke, napominje Rasel-Aneli.
