– Ako naši mostovi padnu, izvući ćemo se iz te situacije. Ali i njegovi ljudi će to osetiti. Ovo je maksimalna eskalacija ovog rata – rekao je Zelenski novinarima posle sastanka sa nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom u Kijevu.
Zelenski nije precizirao koje bi objekte Ukrajina mogla da gađa kao odgovor, ali je poručio da ruski predsednik Vladimir Putin zna da Kijev neće ostaviti napade bez odgovora.
Ukrajinski predsednik prethodno je najavio i pojačavanje udara na ruske rafinerije, navodeći da će Kijev na napade na energetiku odgovarati udarima na ruski energetski sektor, za koji tvrdi da finansira rat.
Rusija prvi put sistematski udara mostove u Kijevu
Nova razmena pretnji dolazi nakon što su ruske snage prošle nedelje počele seriju napada na mostove preko Dnjepra u ukrajinskoj prestonici.
Južni most pogođen je više puta 1. i 2. oktobra. Oštećeni su kolovoz, delovi konstrukcije i zaštitni elementi uz metro, a saobraćaj je više puta obustavljan.
Ruski udari zatim su 3. i 4. oktobra pogodili Severni most. U poslednjem napadu oštećen je kolovoz, dok su dve osobe povređene.
Rusko Ministarstvo odbrane potvrdilo je napad na Severni most, navodeći da je reč o važnoj saobraćajnici koja se koristi za prebacivanje vojske i vojnog tereta.
Udari su izazvali ozbiljne probleme u saobraćaju Kijeva, grada podeljenog Dnjeprom. Više od trećine stanovnika prestonice živi na levoj obali, dok se veliki deo radnih mesta, državnih institucija i kompanija nalazi na desnoj.
Zbog zatvaranja i ograničavanja pojedinih prelaza stvorene su velike kolone, a ukrajinska železnica morala je da uvede dodatne polaske između dve obale.
„Rat mostova“ traje praktično od početka sukoba
Napadi na mostove kao način presecanja logistike nisu novina u ratu u Ukrajini. Ono što jeste novo jeste činjenica da je Rusija sada počela sistematski da udara velike mostove u samom Kijevu.
Oružane snage Ukrajine (OSU) još 2022. godine mesecima su gađale Antonovski most preko Dnjepra kod Hersona američkim sistemima HIMARS. Most je tada predstavljao jednu od ključnih arterija za snabdevanje ruske grupacije na desnoj obali Dnjepra.
Udari su ga učinili praktično neupotrebljivim za teški vojni saobraćaj, a ruske snage su u novembru 2022. napustile desnu obalu i povukle se preko Dnjepra.
Ukrajinske snage su kasnije gađale i Čongarski most, jednu od glavnih kopnenih veza između Krima i teritorija pod ruskom kontrolom na jugu Ukrajine. Taj pravac bio je važan za snabdevanje ruskih snaga na južnom frontu.
Posebno mesto u tom sukobu ima Krimski most preko Kerčkog moreuza.
Most je teško oštećen eksplozijom u oktobru 2022, ponovo napadnut u julu 2023, dok je Služba bezbednosti Ukrajine 2025. saopštila da je izvela i treću operaciju, ovog puta eksplozivom postavljenim ispod vode kod nosećih stubova.
Kijev Krimski most otvoreno naziva legitimnim vojnim ciljem, navodeći da ga Rusija koristi za snabdevanje svojih snaga na Krimu i jugu Ukrajine.
Sa druge strane, Rusija od početka specijalne vojne operacije udara mostove i drugu transportnu infrastrukturu na ukrajinskoj teritoriji.
Jedan od najpoznatijih primera je most kod Zatoke u Odeskoj oblasti, preko Dnjestarskog limana, koji su ruske snage više puta gađale još tokom proleća i leta 2022. godine. Reč je o strateškom drumskom i železničkom pravcu na jugozapadu Ukrajine.
Napadi na prelaze, železničke čvorove i logističku infrastrukturu nastavljeni su i duž zone sukoba, kao i u dubini ukrajinske teritorije.
Cilj obe strane ostao je isti – presecanje puteva kojima protivnik doprema ljudstvo, municiju, gorivo i vojnu tehniku.
Kijevski mostovi podigli ulog
Do sada su veliki mostovi u centru ukrajinske prestonice uglavnom bili pošteđeni direktnih udara. Ruski napadi početkom oktobra promenili su tu praksu.
Moskva tvrdi da gađa infrastrukturu koja podržava ukrajinske vojne operacije, dok Kijev optužuje Rusiju da pokušava da poremeti svakodnevni život i izazove ozbiljne probleme u velikim gradovima pred zimu.
Rusija je istovremeno najavila nastavak i pojačavanje udara, navodeći da odgovara na ukrajinske napade na rusku teritoriju.
Zelenski sada poručuje da će odgovor biti uzvraćen.
– Moramo da odgovorimo na svaki način koji možemo. Ako oni napadaju našu energetiku, moramo da odgovorimo na njihovu energetiku – rekao je prethodno ukrajinski predsednik, navodeći ruske rafinerije kao jedan od glavnih ciljeva.
Tako je višegodišnji „rat mostova“, koji se do sada uglavnom vodio oko fronta, Krima i ključnih vojnih pravaca, početkom oktobra stigao i direktno u Kijev.
