Postoje putevi koji nisu samo trase kojima se prolazi, već mesta na kojima ostaju urezana sećanja, bol i pitanja bez odgovora, kaže danas doktor Milovan Kerkez i istakao da je Petrovačka cesta jedan od takvih puteva.
Doktoru Kerkezu kao ratnom hirurgu, Petrovačka cesta će ostati zauvek u sećanju. ada je 7.avgusta 1995. godine, u selu Јanjile, kod Bosanskog Petrovca, kolonu srpskih izbeglica Republike Srpske Krajine, bombardovala hrvatska avijacija.
„Bilo je deset poginulih, četvoro dece i šest odraslih osoba. Sećam se petogodišnjeg muškog deteta koje je bilo bez glave. To je bilo strašno za videti“, rekao je Kerkez u Jutarnjem programu RTRS.
Bilo je, dodaje, oko trideset teško ranjenih i povređenih, i više od deset lakše ranjenih.
„Svi ranjeni i povređeni dovezeni su u Petrovačku bolnicu i hirurški su zbrinuti. Sećam se stare bake koja je bila teško povređena, sa opekotinama, neki delovi tela bili su ugljenisani. Kad je bila u operacionoj sali i kad smo joj pružali pomoć, sve smo radili da je spasimo. U tom momentu tražila je samo vode. Sve smo pokušali da je spasimo. Nažalost, nismo uspeli“, naveo je dr Kerkez.
Pita zar neko može biti heroj, sretan i ponosan, ko bombarduje kolonu izbeglica na putu, baca bombe smrti i ubija stare i nejake.
„Šta je krivo dete koje je ostalo bez glave? Šta je kriva baba koja je krenula, a ne zna kuda ide? Bilo je strašno. Sve ranjene i povređene zbrinuo sam sa mojom slavnom hirurškom ekipom. Radili smo u mnogim zdravstvenim ustanovama u Grahovu, Drvaru, Petrovcu, Ključu, Sanskom Mostu, Prijedoru, Krupi na Uni, Kupresu“, naveo je Kerkez.
Gde god su kaže, radili pomagali su im zdravstveni radnici tih zdravstvenih ustanova.
„Zdravstveni radnici podneli su ogroman teret na svojim leđima, kao i vozači koji su dovozili ranjenike sa prvih linija u bolnice gde smo ih mi zbrinjavali. Moja hirurška ekipa je zbrinula sve te ranjene i povređene sa Petrovačke ceste…“, kaže dr Kerkez.
