Kada je dr Vilijam Vilson, interventni kardiolog iz Parkview Heart Institute u Fort Vejnu u američkoj saveznoj državi Indijana, jednog jutra otišao na trening sa suprugom, nije ni slutio da će se naći u ulozi pacijenta. Lekar koji se svakodnevno bavi bolestima srca sam je doživeo srčani udar, a ono što ga je posebno iznenadilo jeste način na koji su se simptomi pojavili.
Vilson je tada imao 63 godine. Nije pušio, godinama je redovno vežbao i smatrao je da je u odličnoj formi. Upravo zbog toga mu je bilo teško da prihvati da se ono što oseća zapravo događa njegovom srcu.
Bilo je to 22. januara 2018. godine. Bio je na odmoru i priključio se supruzi tokom vežbanja. Počeo je da radi na steperu, a zatim je osetio nešto što nije ličilo na tipičan srčani udar. Umesto snažnog i iznenadnog bola, javila se blaga nelagodnost u grudima koja je postajala sve izraženija. Nije imao osećaj kao da ga je nešto „probolo“, već više neprijatan pritisak. Ubrzo je primetio još nešto – znojio se mnogo više nego što bi očekivao za intenzitet vežbanja.
„Za količinu vežbe koju sam radio, bio sam potpuno mokar od znoja“, ispričao je kasnije dr Vilson za Parkview Health.
Iako je kao kardiolog znao da takvi simptomi mogu biti znak ozbiljnog problema, prvih 30 do 60 sekundi pokušavao je da ubedi sebe da se to njemu ne događa.
„Ovo se ne dešava kardiolozima“, bila je njegova prva reakcija.
Međutim, simptomi su se nastavili. Pojavio se i snažan osećaj da nešto nije u redu, odnosno ono što je opisao kao osećaj propadanja i nadolazeće opasnosti. A onda je usledio simptom o kojem se mnogo ređe govori – iznenadna potreba da ode u toalet. Vilson je objasnio da tokom srčanog udara dolazi do snažne aktivacije nervnog sistema, zbog čega neki ljudi mogu da osete hitnu potrebu za odlaskom u toalet. Upravo to se dogodilo i njemu.
Dok je bio u toaletu, shvatio je koliko je situacija ozbiljna. Kada je izašao, rekao je supruzi da veruje da ima srčani udar. Ona je odmah reagovala i pobrinula se da što pre dobije medicinsku pomoć. Iako je sam lekar navikao da poziva hitnu službu kada njegov pacijent doživi srčani udar, ovog puta prvi put je bio čovek kome je pomoć bila potrebna. Kada je stigao u bolnicu, medicinski tim je već bio spreman. Vilson je dobio hitnu kardiološku intervenciju, a kasnije je objasnio da je upravo brzina kojom je zbrinut bila od presudnog značaja.
„Ključ za lečenje srčanog udara jeste da što brže stignete u bolnicu“, poručio je.
Njegov slučaj pokazuje i zašto srčani udar ne treba povezivati isključivo sa jakim bolom u grudima. Simptomi mogu biti suptilniji i pojavljivati se postepeno, pa ih osoba može pripisati umoru, fizičkom naporu ili nečem potpuno bezazlenom.
Simptomi koje ne treba ignorisati
Pored karakterističnog bola ili pritiska u grudima, upozoravajući znaci mogu biti:
neuobičajena nelagodnost ili pritisak u grudima
*obilno znojenje
*otežano disanje
*vrtoglavica ili izrazita slabost
*mučnina i povraćanje
*osećaj straha ili da će se dogoditi nešto loše
*bol ili neprijatnost koja se širi ka ruci, leđima, vratu ili vilici
*iznenadna potreba za odlaskom u toalet.
Važno je reagovati odmah ako se pojave simptomi koji mogu ukazivati na srčani udar. Ne treba čekati da bol postane nepodnošljiv niti pokušavati da se utvrdi da li će tegobe same proći.
Dr Vilijam Vilson je svoj slučaj kasnije opisao kao veliko upozorenje. Iako je znao gotovo sve što treba znati o srčanom udaru, u prvom trenutku je ipak pokušavao da porekne ono što mu se događa.
„Srećan sam što sam živ“, rekao je kardiolog, zahvaljujući timu Parkview Heart Institute koji ga je zbrinuo na vreme.
