Objavljena je interaktivna digitalna Google mapa koja beleži pojavu i širenje lagocefalusa, poznatog i kao riba-zec, u grčkim morima.
Mapa prikazuje oblasti u kojima je ova invazivna i izuzetno opasna vrsta do sada identifikovana, omogućavajući građanima, ribarima i nadležnim službama da prate njeno dalje širenje.
Šta je riba-zec?
Lagocefalus sceleratus je riba koja prirodno nastanjuje Indijski i Tihi okean. Nakon 2003. godine pojavila se i u Sredozemnom moru, uključujući Egejsko more, migrirajući iz Crvenog mora kroz Suecki kanal.
Ova vrsta predstavlja ozbiljan rizik po zdravlje ljudi. Ukoliko se konzumira bez prethodnog uklanjanja delova koji sadrže otrovni toksin tetrodotoksin, može izazvati respiratorne poremećaje, cirkulatornu insuficijenciju, paralizu mišića, pa čak i smrt.
Lagocefalus je rasprostranjen u tropskim vodama Indijskog i Tihog okeana, dok se poslednjih godina ubrzano proširio i na zapadni Mediteran. Prisutan je duž obala Izraela, južne Turske i Kipra.
U Grčkoj je prvi put zabeležen na jugoistoku zemlje, pre svega u okolini Rodosa, Krita i Dodekaneza. Danas je prisutan gotovo širom Egejskog mora, kao i u brojnim delovima Jonskog mora.
Tokom 2026. godine njegovo širenje u grčkim vodama značajno je intenzivirano. Prema podacima Helenskog centra za istraživanje mora (HCMR), reč je o izuzetno prilagodljivoj vrsti koja ima veoma malo prirodnih predatora.
Zbog toga uspešno potiskuje autohtone vrste u borbi za hranu i nanosi veliku štetu profesionalnim ribarima uništavajući ribarske mreže i drugu opremu.
Na inicijativu ribara sa Rodosa, 20. juna 2026. godine počelo je Prvo panhelensko otvoreno ribolovno takmičenje u lovu na ribu-zec, sa ciljem smanjenja brojnosti ove invazivne vrste. Predviđeno je da takmičenje traje 70 dana.
Istovremeno, Ministarstvo ruralnog razvoja i hrane priprema akcioni plan kojim je predviđen pilot-program ciljanog izlova ribe-zec od strane profesionalnih priobalnih ribara, uz finansijske podsticaje za njihovo učešće.
Plan podrazumeva naučno praćenje širenja vrste, sistematsko evidentiranje ulova, identifikaciju područja u kojima se riba najviše koncentriše, kao i izradu procedura za bezbedno upravljanje prikupljenom biomasom.
U izradi plana koristi se i iskustvo Kipra, gde je već sproveden sličan program kontrolisanog izlova. Pilot-projekat biće finansiran iz Politike ribarstva, akvakulture i mora (PALYTH), a plan je već upućen Evropskoj komisiji na odobrenje.
Generalni sekretar za ruralni razvoj i hranu Spiros Protopsaltis izjavio je da problem ribe-zec prevazilazi okvire ribarstva, jer predstavlja izazov i za očuvanje morskog biodiverziteta i za javno zdravlje.
Kako je naglasio, njegovo rešavanje zahteva naučno utemeljen pristup i blisku saradnju sa ribarima.
Prisutna je i u drugim delovima Mediterana
Prisustvo ove vrste beleženo je i u drugim delovima Mediterana. Ranija zapažanja datiraju iz 2013. godine, kada je registrovana u vodama oko ostrva Lampeduza u centralnom Mediteranu, zatim 2015. godine kod Malte i u vodama u blizini Bečića u Crnoj Gori, u jugoistočnom Jadranu. Jedan primerak ulovljen je tokom leta 2014. godine i u Grisanu u Francuskoj.
Riba-zec u Crvenom moru nastanjuje kamenita morska dna, od plitkih priobalnih područja do dubine od oko 250 metara.
Po izgledu podseća na ribu naduvaču (pufferfish), ali ima izduženije telo i simetričan rep. Leđa su mu sive ili smeđe boje sa tamnijim pegama, stomak je beo, dok se duž bočnih strana proteže karakteristična srebrna pruga.
Odrasli primerci najčešće dostižu dužinu do 40 centimetara, ali maksimalna dužina može biti i do 110 centimetara, uz težinu do sedam kilograma. Telo je bez krljušti, a u vilici se nalaze četiri velika zuba. Hrani se bentoskim beskičmenjacima, dok se njegova jaja polažu u morskoj sredini.
Stručnjaci upozoravaju da je zbog brzog širenja i visokog stepena prilagodljivosti neophodno kontinuirano praćenje populacije lagocefalusa, kako bi se ublažile posledice po morski ekosistem, ribarstvo i bezbednost ljudi.
(Lajk.rs/Telegraf.rs / Lajk.rs)
