Mnogi voće i povrće samo isperu pod mlazom vode, ali sve više domaćica koristi sodu bikarbonu kako bi uklonile prljavštinu i ostatke pesticida. Ipak, stručnjaci upozoravaju da ova metoda ima svoje granice i da nije čarobno rešenje.
Soda bikarbona može da pomogne u uklanjanju površinskih nečistoća i dela ostataka pesticida, ali ne može potpuno da dezinfikuje namirnice niti da ukloni štetne materije koje su već prodrle u povrće.
Kako soda bikarbona deluje?
Stručnjaci objašnjavaju da soda bikarbona stvara blago alkalni rastvor koji pomaže da se olabave površinske nečistoće i delimično razgrade ostaci pesticida. Zbog toga se oni lakše ispiraju pod mlazom vode.
Međutim, važno je znati da ova metoda ne uklanja pesticide koji su već prodrli u unutrašnjost ploda.
Ne uništava bakterije i viruse
Iako je mnogi koriste za „dezinfekciju“, stručnjaci ističu da soda bikarbona nema dezinfekciona svojstva.
Ona ne uništava bakterije, viruse ni parazite, pa ne može u potpunosti da zaštiti od mogućih patogena koji se nalaze na površini hrane. Zato je, pored pravilnog pranja, važno i pravilno čuvanje namirnica, kao i izbegavanje kontakta opranog povrća sa sirovim ili neopranim proizvodima.
Za koje povrće je najbolja?
Rastvor sode bikarbone najbolje odgovara tvrđem povrću, kao što su:
- brokoli
- karfiol
- krompir
- šargarepa
- krastavac
- paprika
S druge strane, ne preporučuje se za osetljivo lisnato povrće poput zelene salate, spanaća, kelja, kao ni za pečurke, jer dugo potapanje može da naruši njihovu teksturu.
Kako se pravilno koristi?
Priprema je jednostavna.
U dve šolje hladne vode rastvorite jednu kašičicu sode bikarbone. Povrće potopite najduže 15 minuta i povremeno ga lagano promešajte.
Nakon toga ga obavezno dobro isperite pod mlazom hladne vode kako biste uklonili ostatke sode i nečistoće, a zatim ga osušite pre pripreme ili odlaganja u frižider.
Greške koje mnogi prave
Stručnjaci upozoravaju da povrće ne treba držati u rastvoru duže od 15 minuta jer to može da pokvari njegovu strukturu.
Takođe, nije preporučljivo mešati sodu bikarbonu i sirće. Iako mnogi misle da je ta kombinacija efikasnija, zapravo se dešava suprotno – sirće neutrališe dejstvo sode, pa oba sredstva gube svoju efikasnost.
Treba izbegavati i preveliku količinu sode bikarbone, jer može da ostavi beli sloj na povrću i promeni njegov ukus ili teksturu.
Stručnjaci naglašavaju da je soda bikarbona dobar dodatni način za čišćenje povrća, ali ne može da zameni osnovna pravila bezbednosti hrane niti garantuje potpunu zaštitu od trovanja hranom.
