Prošle godine u Srbiji registrovano je 885 slučajeva malih boginja, a samo u decembru 191, prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“. Najviše obolelih bilo je u Tutinu, Novom Pazaru, Beogradu. U decembru je ponovo prijavljena i epidemija u Beogradu.
Od 19. decembra, otkada je ponovo prijavljena epidemija, do danas u Beogradu je registrovano 38 slučajeva malih boginja.
Doktorka Ivana Begović Lazarević, epidemiolog u Gradskom zavodu za javno zdravlje, ističe da je jednostavan odgovor zašto se broj zaraženih povećao, jer su morbili jedan od najzaraznijih virusa.
– Oni uvek nađu prostor ako nema dovoljno osoba koje imaju imunitet, one nađu prostor do osoba koje ne poseduju imunitet i dolazi do infekcije. Prošlu godinu smo započeli, već u februaru, sa prvim potvrđenim slučajevima i tokom zimskih meseci smo imali jedan stabilan, da kažem, ujednačen broj obolelih na mesečnom nivou između 15 i 17. Tokom jula i avgusta nismo imali više od jednog, dva slučaja i stekli su se uslovi da odjavimo epidemiju – objašnjava dr Begović Lazarević.
Problem je, ističe doktorka što nemamo željeni obuhvat prvom i drugom dozom MMR vakcine koju deca primaju u drugoj i sedmoj godini. U 2023. godini 88 odsto dece je vakcinisano u drugoj godini života, a 2024. 89 odsto.
– Još uvek nemamo dovoljan kolektivni imunitet i virus traži te rupe u kolektivnom imunitetu i izaziva epidemije. Tako da smo mi odjavili epidemiju u septembru, ali sa prvim zimskim mesecima, već u oktobru je potvrđen prvi slučaj malih boginja. Prvo su bili pojedinačni, onda manje epidemije u jednom kolektivu, pa manje epidemije u drugom kolektivu, tako da su se stekli uslovi da ponovo prijavimo epidemiju – naglašava doktorka.
Za vreme epidemije kovida 19, od 2020. do 2023. nije registrovan nijedan slučaj malih boginja, odnosno, 2023. su bila samo tri, jer smo koristili fizičke barijere, nismo se mnogo kretali iako obuhvat MMR vakcinom nije bio dobar, dodaje epidemiološkinja Gradskog zavoda za javno zdravlje.
Od početka nadzora nad sezonskim gripom PCR dijagnostikom izvršena je analiza ukupno 386 uzoraka na prisustvo virusa gripa.
Kako izbeći epidemiju malih boginja
– Da bismo sprečili dalje povećanje, odnosno cirkulaciju virusa i izazivanje bolesti kod dece, decu treba da vakcinišemo. Znači, poruka za roditelje: sva deca koja nisu primila prvu ili su primila prvu, a nisu primila drugu, znači nekompletno su vakcinisana, da ne bi obolela treba da posete svog pediatra u najskorije vreme i da prime nedostajuću dozu ili da započnu vakcinaciju – naglašava dr Ivana Begović Lazarević.
Simptomi bolesti privih dva do četiri dana su samo povišena temperatura, sekrecija iz nosa i kašalj. Nijedan zdravstveni radnik, nijedan lekar, infektolog ne može da postavi dijagnozu morbila dok se ne pojavi osip, ističe doktorka.
Virus može da bude opasan kod mlađih od pet godina i kod starijih jer može da izazove zapaljenje pluća, ili zapaljenje srednjeg uha, proliv i povraćanje koji nose rizik dehidratacije, a jedan od hiljadu obolelih ima komplikacije u vidu zapaljenja mozga.
