Vremenski uslovi su nepovoljni, troškovi proizvodnje rastu, dok su cene pirinča niske. Istovremeno, italijanski proizvođači suočavaju se sa snažnom konkurencijom iz zemalja van Evropske unije.
Italija je najveći proizvođač pirinča u Evropi. U 2025. godini pirinač je bio zasađen na oko 235.000 hektara, prema podacima nadležne agencije za pirinač. Više od 80 odsto proizvodnje nalazi se na severu Italije, duž sliva reke Po, naročito u lombardijskoj pokrajini Pavija i pijemontskim pokrajinama Verčeli i Novara.
Ozbiljna nestašica vode
Uprava za sliv reke Po upozorila je na snažnu sušu ove godine, uz napomenu da se rezerve vode u alpskim jezerima ubrzano smanjuju.
Jezero Mađore se, prema zvaničnoj klasifikaciji, trenutno nalazi u uslovima ekstremne suše, dok je nivo reke Po kod Kremone nedavno pao na rekordno nizak nivo za ovo doba godine.
Navodnjavanje po principu rotacije
Italijanski „pojas pirinča“ istorijski je bio bogat vodom. Međutim, zbog sadašnjih sušnih uslova, kompanije i konzorcijumi za upravljanje vodama primorani su da preduzimaju drastične mere kako bi obezbedili dovoljno vode tokom sezone.
„Ove godine morali smo da uvedemo sistem rotacije“, objašnjava Franko Bulano, direktor za upravljanje vodama u konzorcijumu za navodnjavanje Est Sesia, koji snabdeva veliki deo područja Lombardije i Pijemonta.
Prema ovom sistemu, region je podeljen na manje oblasti koje naizmenično dobijaju vodu, svake druge nedelje. Na taj način ograničene količine vode mogu da se raspodele na širem području.
Bulano navodi da je zahvaljujući sistemu rotacije većina područja izbegla najteže posledice suše.
Ipak, navodnjavanje je trenutno moguće i zahvaljujući topljenju alpskog snega i leda, koje je ubrzano zbog visokih temperatura.
Stare prakse i novi sistemi
Zbog toplije klime sneg se topi sve ranije, pa poljoprivrednici razmatraju mogućnost da ponovo primene neke tradicionalne metode upravljanja vodom. One podrazumevaju korišćenje vode u periodima godine kada je ona dostupnija.
Međutim, ni to možda neće biti dovoljno.
„Zadržavamo samo 10 do 11 odsto padavina“, upozorava Bulano.
Jedno od mogućih rešenja jeste izgradnja rezervoara za vodu, ali bi za njihovu izgradnju mogle biti potrebne godine.
Zbog toga inženjeri kompanije Est Sesia rade na projektu akumulacionog bazena na reci Po, koji bi trebalo da pomogne u održavanju stabilnog protoka vode nizvodno.
Neki stručnjaci, među njima i Alberto Lazanja, šef regionalnog ogranka Konfagrikolture u Paviji, zagovaraju koncept „vodne poljoprivrede“. Ovaj model koristi zemljište kao prirodni rezervoar i predviđa skladištenje vode ispod pirinčanih polja, koja bi mogla da se koristi tokom sušnih perioda, piše Poslovni.hr.
Donesene su drastične odluke
