Od ideje do prve fakture put može biti jednostavniji nego što se na prvi pogled čini, ali budući preduzetnici moraju da donesu nekoliko važnih odluka već pre nego što podnesu prijavu za registraciju. Daliborka objašnjava kako izgleda proces otvaranja kompanije u Srbiji, šta je potrebno pripremiti i na koje greške posebno treba obratiti pažnju.
Pokretanje sopstvenog biznisa za mnoge počinje jednostavnom idejom – „želim da radim za sebe“. Međutim, između ideje i prve fakture nalazi se niz administrativnih i poslovnih koraka koje budući preduzetnik ne bi trebalo da preskoči.
Od izbora pravne forme i šifre delatnosti, preko naziva i sedišta firme, do poreza, bankovnog računa, računovodstva i obaveza prema državi – svaka odluka može kasnije da utiče na poslovanje.
Daliborka je prošla kroz ovaj proces i objašnjava kako izgleda put od ideje do registrovane kompanije.
„Kada neko prvi put otvara firmu, sve može da deluje mnogo komplikovanije nego što zaista jeste. Najvažnije je da se ne krene naslepo. Pre same registracije treba odlučiti šta tačno želite da radite, u kojoj formi želite da poslujete i kakve će vam poreske obaveze nastati. Kada se to unapred isplanira, ceo postupak je mnogo jednostavniji“, kaže Daliborka za Bizportal.
Prvi korak: odlučiti šta zapravo otvarate
Pre odlaska na registraciju potrebno je napraviti razliku između preduzetnika i privrednog društva, najčešće društva sa ograničenom odgovornošću – DOO.
Izbor nije samo formalnost. On utiče na način poslovanja, odgovornost, poreski tretman, administraciju i budući razvoj kompanije.
Za nekoga ko samostalno pruža određene usluge, preduzetnik može biti praktično rešenje. Sa druge strane, DOO može biti pogodniji kada se planira ozbiljniji rast poslovanja, više vlasnika, zapošljavanje ili drugačija struktura kompanije.
„Ne bih savetovala da se forma bira samo zato što je neko čuo da je određena opcija ‘najjeftinija'. Ono što je dobro za jednog preduzetnika ne mora biti dobro za drugog. Treba gledati kakav će biti promet, koje usluge se pružaju, da li će biti zaposlenih, ko su klijenti i kakvi su planovi za narednih nekoliko godina“, objašnjava Daliborka.
Drugi korak: izabrati naziv, sedište i delatnost
Slede važne odluke koje ulaze u samu registraciju.
Potrebno je odrediti poslovno ime, odnosno naziv pod kojim će firma poslovati, adresu sedišta i pretežnu delatnost, odnosno delatnost kojom će se kompanija prvenstveno baviti.
Kod izbora delatnosti ne treba samo „uzeti prvu šifru koja liči na ono što radite“. Za pojedine poslove mogu postojati posebni zakonski uslovi, dozvole ili saglasnosti.
„Ovo je jedna od stvari na koju bih posebno skrenula pažnju. Ljudi često razmišljaju samo o tome kako će se firma zvati, a manje o tome šta će tačno biti registrovano kao delatnost. A upravo od toga može zavisiti da li su potrebne dodatne dozvole ili postoje posebna pravila za poslovanje“, kaže Daliborka.
Pre registracije korisno je proveriti i da li je željeni naziv već zauzet ili je suviše sličan postojećem poslovnom imenu.
Treći korak: pripremiti dokumentaciju
Ako se osniva DOO, APR navodi da je potrebno pripremiti elektronsku registracionu prijavu, osnivački akt, podatke odnosno dokaze o identitetu članova društva, odluku o imenovanju zastupnika ako zastupnik nije određen osnivačkim aktom, kao i dokumentaciju u vezi sa ulogom ako se on uplaćuje ili unosi u društvo pre osnivanja.
Od 17. maja 2023. godine osnivanje privrednih društava, uključujući DOO, podnosi se isključivo elektronski, uz propisane izuzetke.
To znači da se danas značajan deo procesa može završiti bez klasičnog odlaska na šalter.
Četvrti korak: registracija u APR-u
Prijava se podnosi Agenciji za privredne registre.
Registracija se odvija kroz jednošalterski sistem. Kada se firma registruje, kroz ovaj postupak se istovremeno obezbeđuju podaci i registracije koje uključuju matični broj koji dodeljuje Republički zavod za statistiku i PIB koji dodeljuje Poreska uprava, a sistem obuhvata i određene podatke povezane sa PDV-om i obaveznim socijalnim osiguranjem.
Za osnivanje privrednog društva trenutno je propisana naknada od 8.000 dinara, prema važećem cenovniku APR-a.
„Moj savet je da se dokumentacija pre slanja još jednom proveri. Jedna greška u nazivu, adresi, delatnosti ili podacima o zastupniku može da napravi dodatnu proceduru i oduzme vreme. Bolje je potrošiti još malo vremena na proveru nego kasnije ispravljati greške“, kaže Daliborka.
Peti korak: šta posle registracije?
Dobijanje rešenja o registraciji ne znači da je posao završen.
Tada praktično počinje poslovanje.
Jedna od prvih stvari jeste organizovanje poslovanja preko poslovnog računa, a zatim i uređivanje računovodstva, poreskih obaveza i načina na koji će se evidentirati prihodi i rashodi.
Za mnoge nove vlasnike kompanija upravo je ovaj deo najveća nepoznanica.
„Registracija firme je zapravo samo početak. Mnogo je važnije šta se dešava posle toga. Firma mora da ima uređen način izdavanja računa, praćenja troškova, poreskih obaveza i dokumentacije. Zato je računovođa često jedan od prvih saradnika koje treba pronaći“, navodi Daliborka.
Poreska uprava omogućava elektronsko poslovanje preko portala ePorezi, preko kojeg se mogu podnositi različite poreske prijave i pratiti obaveze.
Šesti korak: izabrati poreski model
Jedna od najvažnijih odluka jeste način oporezivanja.
Kod preduzetnika, u zavisnosti od uslova i vrste delatnosti, može postojati mogućnost paušalnog oporezivanja, dok druge forme poslovanja imaju drugačiji poreski tretman.
Poreska uprava navodi da preduzetnik koji počinje obavljanje delatnosti zahtev za paušalno oporezivanje podnosi prilikom registracije nadležnoj organizaciji koja vodi registar, koja zahtev prosleđuje Poreskoj upravi.
Zbog toga je važno da se poreski model ne bira napamet.
„Porez nije nešto o čemu treba razmišljati tek kada stigne prvi račun. Pre osnivanja treba napraviti osnovnu računicu – koliko očekujete da prihodujete, kakvi će biti troškovi i da li planirate zaposlene. Tek tada možete realno da procenite koji model vam odgovara“, ističe Daliborka.
Sedmi korak: stvarni vlasnik
Posebnu pažnju treba obratiti i na obavezu evidentiranja stvarnog vlasnika kompanije.
Pravila u ovoj oblasti su promenjena novim Zakonom o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, koji je objavljen 2025. godine, a njegova puna primena predviđena je od 15. septembra 2026. godine, uz određene odredbe koje se primenjuju ranije.
Zbog toga budući vlasnici firmi treba da prate aktuelna pravila APR-a i rokove koji se odnose na njihovu konkretnu kompaniju.
Na šta početnici najčešće zaborave?
Prema Daliborkinom iskustvu, najveća greška nije nužno u samom procesu registracije, već u tome što ljudi na osnivanje firme gledaju kao na jednokratnu administrativnu obavezu.
„Najveća greška je kada neko misli: ‘Samo da otvorim firmu, pa ću posle videti.' Firma odmah stvara obaveze. Čim počne poslovanje, morate znati ko vodi knjige, kako izdajete račune, koje poreze plaćate, kako čuvate dokumentaciju i šta država očekuje od vas“, kaže ona.
Posebno treba obratiti pažnju na:
- izbor pravne forme – preduzetnik ili DOO nije isto;
- šifru pretežne delatnosti i eventualne posebne uslove za rad;
- adresu sedišta i podatke koji se prijavljuju;
- poreski model i eventualnu obavezu ulaska u PDV;
- računovodstvo i način vođenja poslovnih knjiga;
- ugovore sa klijentima i dobavljačima;
- troškove poslovanja, a ne samo prihod;
- obaveze prema zaposlenima ukoliko ih ima;
- elektronske poreske servise i rokove;
- evidentiranje stvarnog vlasnika;
- i, što je možda najvažnije, odvajanje privatnog i poslovnog novca.
Od ideje do prve fakture
Kada se sve sabere, put izgleda jednostavnije nego što se često predstavlja:
1. Osmisliti poslovni model
2. Izabrati pravnu formu
3. Odrediti naziv, sedište i delatnost
4. Pripremiti osnivačku i registracionu dokumentaciju
5. Elektronski podneti prijavu APR-u, kada je reč o privrednom društvu
6. Dobiti rešenje, matični broj i PIB kroz jednošalterski sistem
7. Urediti poslovni račun i računovodstvo
8. Organizovati poreske i druge obaveze
9. Pripremiti ugovore, fakturisanje i poslovnu dokumentaciju
10. Tek tada krenuti u redovno poslovanje sa jasno postavljenim sistemom.
„Kada bih nekome ko danas želi da otvori firmu dala samo jedan savet, to bi bio – nemojte žuriti da registrujete firmu pre nego što napravite osnovni plan. Registracija može da bude brza, ali uspešno poslovanje zahteva pripremu. Kada znate šta prodajete, kome prodajete, koliko vas košta poslovanje i koje su vam obaveze, onda je mnogo lakše napraviti prvi korak“, zaključuje Daliborka.
Otvaranje kompanije zato ne bi trebalo posmatrati samo kao popunjavanje formulara i dobijanje rešenja. To je trenutak kada poslovna ideja prelazi u formalno organizovan biznis – sa pravima, ali i obavezama koje počinju praktično od prvog dana.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
