Koru lubenice leti bacamo gotovo automatski. Pojedemo crveni deo, a ono belo zajedno sa zelenom korom pravo u kantu. Ipak, baš taj deo koji uglavnom smatramo otpadom sadrži zanimljive hranljive materije, pa bi možda vredelo razmisliti pre nego što sledeći put završi u smeću.
Beli deo lubenice nije za bacanje
Lubenica prirodno sadrži aminokiselinu L-citrulin, a naročito je ima u belom delu koji se nalazi između crvene pulpe i spoljašnje zelene kore. Organizam citrulin pretvara u arginin, koji učestvuje u stvaranju azot-monoksida, važnog za normalno širenje krvnih sudova i cirkulaciju.
To, naravno, ne znači da će nekoliko komada lubenice rešiti problem sa visokim pritiskom niti da može da zameni lekove. Ali pokazuje da deo koji rutinski bacamo nije potpuno bezvredan.
A može i da se jede. Beli deo kore je hrskav i blag, pomalo podseća na krastavac. Može da se narenda u salatu, začini maslinovim uljem i solju, ukiseli ili doda drugim jelima. Spoljašnju zelenu koru, naravno, treba odstraniti.
Koliko lubenice je dovoljno?
Nema potrebe da pojedete pola lubenice u jednom sedenju da biste od nje imali koristi. U pojedinim istraživanjima koja su proučavala uticaj lubenice na krvni pritisak i zdravlje krvnih sudova korišćene su različite količine lubenice ili ekstrakta citrulina.
Dosadašnja istraživanja ukazuju da citrulin može imati skroman povoljan efekat na krvni pritisak kod nekih ljudi, ali rezultati nisu takvi da bi lubenicu trebalo predstavljati kao lek.
Zato je najbolje gledati na nju kao na deo raznovrsne ishrane. Osobe koje imaju dijabetes, probleme sa bubrezima ili koriste terapiju za krvni pritisak ne bi trebalo da prave velike promene u ishrani bez saveta lekara.
Kad upeče sunce, lubenica ima još jednu veliku prednost
Nije slučajno što nam upravo leti toliko prija. Lubenica sadrži oko 92 odsto vode, pa doprinosi ukupnom unosu tečnosti.
To može biti korisno i za varenje. Kada organizmu nedostaje tečnosti, stolica može postati tvrđa, pa dovoljan unos vode kroz piće i hranu pomaže normalnom radu creva.
Ipak, ni ovde ne treba očekivati čudo, lubenica nije lek protiv zatvora, već samo jedna od namirnica koje mogu doprineti hidrataciji.
Slatka jeste, ali nije „kalorijska bomba“
Zbog slatkog ukusa mnogi lubenicu jedu sa grižom savesti, naročito ako pokušavaju da smršaju. Međutim, ona najvećim delom sadrži vodu.
Jedna šolja iseckane lubenice ima približno 45 kalorija i oko 9–10 grama prirodnih šećera. Uz to sadrži vitamin C, kalijum i druge mikronutrijente.
To ipak ne znači da količina nije važna. Ako pojedete nekoliko velikih kriški odjednom, unos ugljenih hidrata i šećera će, logično, biti veći. Posebno osobe koje prate nivo glukoze u krvi treba da obrate pažnju na porciju.
A semenke? Ni njih ne morate odmah da pljujete
Generacije su odrasle uz upozorenje da ćemo, ako progutamo semenku lubenice, završiti sa upalom slepog creva. Za takvu tvrdnju nema dobrih dokaza.
Semenke lubenice su jestive i sadrže proteine, magnezijum, gvožđe i cink. Kada se operu, osuše i prepeku, mogu da posluže kao grickalica, slično semenkama bundeve ili suncokreta.
Kako izabrati dobru lubenicu
Na pijaci onda kreće dobro poznata scena, svako ima svoju tehniku. Jedan je kucka, drugi je pritiska, treći zagleda peteljku, a četvrti tvrdi da „zna čim je vidi“.
Kuckanje može dati neki trag, ali nije nepogrešiv test. Obratite pažnju da lubenica deluje teška u odnosu na svoju veličinu i da ima čvrstu, neoštećenu koru.
Dobro je pogledati i mrlju na mestu na kojem je lubenica ležala na zemlji. Kod zrelog ploda ona je obično kremastožuta, a ne potpuno bela.
Oblik sam po sebi nije pouzdan pokazatelj slatkoće, mnogo je važnije da je plod zreo i pravilno čuvan.
Jednu stvar uradite pre nego što zabodete nož
Lubenicu treba oprati pre sečenja, iako koru nećete jesti. To je detalj koji mnogi preskaču.
Razlog je jednostavan: nož najpre prolazi kroz spoljašnju koru, a zatim kroz deo koji jedemo. Ako na kori ima prljavštine ili mikroorganizama, sečenjem ih možete preneti na pulpu.
Zato je operite pod mlazom vode i dobro istrljajte koru čistom četkom, a zatim koristite čist nož i dasku.
Kada je jednom isečete, nemojte je satima držati na letnjoj vrućini. Pokrijte je ili stavite u zatvorenu posudu i čuvajte u frižideru.
I crveni deo ima svog aduta
Za karakterističnu crvenu boju lubenice zaslužan je likopen, antioksidativni pigment koji se nalazi i u paradajzu i crvenom grejpfrutu. Istražuje se zbog mogućeg povoljnog uticaja na zdravlje srca i krvnih sudova.
Zato lubenicu ne treba pretvarati ni u „čudotvornu namirnicu“, ali je šteta svesti je samo na slatku vodu koju jedemo kada je napolju 35 stepeni. Od crvene sredine, preko belog dela kore, pa sve do semenki, u njoj ima mnogo više korisnih sastojaka nego što na prvi pogled izgleda.
