– Mnogi misle da sam čudak ili da je to neka vrsta maltretiranja. Ali meni to zaista nije nikakav problem, a dobro dođe. Evo, baš je neki dan kod kuće bila nestašica sapuna pa sam proverio u aplikaciju kada sam ga posljednji put kupio. Otkrio da smo ga nedavno kupili, ali smo ga zagubili – kroz smeh priča 41-godišnji Tomislav Aračić.
U aplikaciju za praćenje troškova unosi i sve prihode, a ponosan je na to što mu je petočlana porodica u osam godina uvek u plusu, iako zarađuju prosečne hrvatske plate.
Ničega se nije odricao
– Ja jednostavno volim statistiku, i to me zabavlja. Ne trošim ništa manje zato što vodim podatke o svim troškovima – nisam se morao, na primer, odreći kafa, jer na njih nisam ni pre išao. Ne naručujem hranu jer kuvamo kod kuće, ovo mi više dođe kao neka zanimacija, a bude i korisno, jer mi aplikacija dopušta razne vrste proračuna pa mogu troškove pratiti prema različitim parametrima – priča Tomislav.
Razvrstao je i 20-ak glavnih kategorija prema kojima vodi troškove: to su hrana, režije, automobili, kultura, odeća i obuća, kozmetika, zdravlje, pokloni, po jednu kategoriju nosi svako dete, zatim okućnica, tehnika, prevoz, humanitarno, alati, održavanje kuće, rekreacija, pas, patke, turizam i ostalo.
Svaka od njih potom se deli na potkategorije, a pravilo je da se unosi doslovno svaki trošak za koji je porodica dobila račun.
– Dakle, čak i ako je u pitanju pakovanje žvaka, unosim ga u aplikaciju. Ne gnjavim ukućane s tim, to je moj hobi, molim ih samo da mi daju sve račune, kako bih mogao da unesem troškove, i dalje sa time više nemaju nikakve veze – kaže Aračić.
Najveći deo budžeta, logično, u proseku im odlazi na hranu, izuzev nekih godina kada su imali izvanredne troškove ili neke veće investicije.
Najgori skok bio 2022. godine
Gledajući prema godinama, zanimljivo je pratiti kako je, kad je u pitanju hrana, izgledala inflacija u porodici Aračić.
Kad je počeo da vodi evidenciju troškova, porodica je u celoj godini na hranu potrošila 1.700 evra, godinu kasnije trošak je narastao na dve hiljade, a 2019. taj se iznos popeo na 2.215 evra.
Već sledeću godinu na hranu troše 2.790 evra, u 2021. penje se na 2.839, a najgori je skok u 2022. godini, kad trošak hrane iznosi 3.845 evra.
Doduše, iznosi se ne menjaju isključivo zbog inflacije, nego i kako dolaze deca, a 2023. godinu završili su čak sa kojim evrom troška manje u odnosu na godinu ranije.
Prošla godina, logično, bila je najskuplja – na hranu je porošeno 4.244 evra, dva i po puta više nego prie osam godina, sa tim da su u tom razdoblju ipak porasli i prihodi, no brojne su namirnice poskupele 100 i više odsto.
– Ljudi koji ne znaju sa novcem zapravo nemaju interesa da vode računa o novcu, pa ne verujem da bi imali volje da beleže i paze na svoje troškove. Tokom godina shvatio sam da ljudi zapravo uopšte ne razumeju finansije, a dodatno ih je onda zbunio i prelazak na evro, pa više ne razumeju ni odnose između valuta, niti mogu shvatiti koliko je šta poskupelo – kaže.
Pored aplikacije za vođenje ukupnih troškova, Aračić ima još jednu, u kojoj zasebno beleže troškove automobila i goriva, piše Jutanji.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
