Pečurke su jedna od onih namirnica oko kojih nema mnogo sredine ili ih obožavate ili ih zaobilazite u širokom luku. Ipak, jedno zanimljivo istraživanje dalo je dobar razlog da im makar povremeno napravite mesto na tanjiru, naročito kako godine prolaze.
Naučnici sa Nacionalnog univerziteta u Singapuru pratili su 663 osobe starije od 60 godina i otkrili zanimljivu povezanost između konzumiranja pečuraka i blagih kognitivnih oštećenja, odnosno problema sa pamćenjem i razmišljanjem koji su izraženiji nego što bi se očekivalo za nečije godine.
Ljudi koji su jeli više od dve porcije pečuraka nedeljno imali su oko 57 odsto manje izglede da imaju blago kognitivno oštećenje u odnosu na one koji su ih jeli ređe od jednom nedeljno. Jedna porcija u istraživanju iznosila je oko 150 grama kuvanih pečuraka.
To, međutim, ne znači da pečurke sprečavaju demenciju niti da su lek za probleme sa pamćenjem. Studija je pokazala povezanost, a ne dokaz da su upravo pečurke bile uzrok boljih rezultata.
Nisu bile u pitanju nikakve skupe, egzotične pečurke
Još zanimljivije je što istraživači nisu pratili samo neke retke vrste koje se teško nalaze.
Među šest vrsta i oblika pečuraka koje su ispitanici jeli nalazili su se šampinjoni, šitake i bukovače, kao i sušene i konzervisane pečurke. Sve su bile povezane sa manjom učestalošću blagih kognitivnih problema.
Dakle, ne morate da tražite neku čudotvornu namirnicu sa drugog kraja sveta. Obični šampinjoni koje kupujemo u gotovo svakom marketu bili su među vrstama koje su naučnici pratili.
Šta je toliko posebno u pečurkama?
Istraživačima je posebno zanimljiva supstanca koja se zove ergotionein.
To je jedinjenje sa antioksidativnim i protivupalnim svojstvima koje ljudski organizam ne može sam da proizvede, već ga dobija hranom. Pečurke predstavljaju jedan od njegovih značajnih izvora.
Ranija istraživanja istog tima pokazala su da su starije osobe sa blagim kognitivnim oštećenjem imale niže nivoe ergotioneina u krvi nego zdravi ljudi sličnih godina, što je otvorilo pitanje da li ova supstanca ima određenu ulogu u zdravom starenju mozga.
Interesovanje nije prestalo ni posle prvog istraživanja. U maloj randomizovanoj studiji objavljenoj 2024. godine, suplementacija ergotioneinom kod osoba sa blagim kognitivnim oštećenjem pokazala je neke obećavajuće rezultate u testovima učenja i pojedinim markerima oštećenja nervnih ćelija. Ipak, učestvovalo je svega 19 ljudi, pa su potrebne mnogo veće studije pre nego što bi se mogli izvlačiti čvrsti zaključci.
Šta zapravo znači „blago kognitivno oštećenje“?
To nije isto što i demencija.
Osoba može da primeti da češće zaboravlja stvari, teže održava pažnju ili joj za neke mentalne zadatke treba više vremena, ali i dalje može samostalno da obavlja svakodnevne poslove.
Kod nekih ljudi stanje godinama ostane isto ili se čak poboljša, dok kod drugih može da napreduje ka demenciji. Zato svaki ozbiljniji ili nov problem sa pamćenjem treba proveriti kod lekara, a ne pokušavati rešiti samo promenom jelovnika.
Dve porcije nedeljno nisu veliki zahtev
Ako volite pečurke, uključiti ih u ishranu nije naročito teško. Mogu da završe u omletu, sosu, potažu, uz meso, pirinač ili jednostavno da se proprže sa malo začina.
Ali najveća greška bila bi od jedne studije napraviti priču da postoji jedna namirnica koja „čuva mozak“.
Za zdravlje mozga mnogo je važnija čitava slika, kvalitetna ishrana, fizička aktivnost, nepušenje, manje alkohola, kontrola krvnog pritiska i šećera, kao i mentalna i društvena aktivnost.
Pečurke tu mogu biti samo jedan mali, ali vrlo ukusan deo slagalice.
A ako ih već volite, sada imate još jedan razlog da ih ovog vikenda stavite na sto.
