Više od jednog veka nakon što je Titanik potonuo na dno Atlantskog okeana, jedan detalj ne prestaje da izaziva čuđenje onih koji posmatraju snimke olupine: flaše šampanjca koje su ostale potpuno netaknute.
One se nalaze na dubini od 3.800 metara, pod nezamislivim pritiskom, ali su i dalje pune penušave tečnosti i – i zatvorene.
Pitanje koje je zbunjivalo naučnike
Kada je u junu 2023. godine podmornica Titan tragično implodirala tokom spuštanja ka olupini Titanika, mnogi su počeli da se pitaju kako je moguće da se isto nije dogodilo i samom Titaniku ili predmetima koji se i danas nalaze u njemu.
Jedno od najčešćih pitanja bilo je: Kako su staklene boce šampanjca uspele da ostanu cele na dubini od gotovo 3.800 metara, kada je čak i moderna podmornica implodirala?
Implozija nastaje kada je spoljašnji pritisak mnogo veći od unutrašnjeg, pa predmet više ne može da izdrži silu koja deluje na njega. Tada se on naglo urušava ka unutra.
Upravo to se dogodilo podmornici Titan – njen trup nije mogao da izdrži ogroman pritisak okeana.
Zašto boce šampanjca nisu pukle?
Na prvi pogled deluje nelogično. U boci šampanjca nalazi se ugljen-dioksid koji stvara pritisak od oko 6 bara, što je otprilike šest puta više od atmosferskog pritiska na nivou mora.
Savremene boce šampanjca mogu da izdrže i do 20 bara, zbog čega ne pucaju tokom čuvanja, a čep je dodatno osiguran metalnom žicom.
Dok boca tone, razlika između unutrašnjeg i spoljašnjeg pritiska se u početku čak smanjuje. Na dubini od oko 60 metara, spoljašnji pritisak iznosi približno 6 bara, pa je gotovo isti kao pritisak u boci.
Međutim, Titanik leži na oko 3.800 metara dubine, gde pritisak dostiže čak 381 bar – više od 60 puta veći od pritiska u boci. Da je boca ostala potpuno zatvorena, teško da bi mogla da izdrži takvu razliku.
Objašnjenje misterije
Naučnici smatraju da odgovor leži u čepu boce.
Pod ogromnim pritiskom čep je verovatno vremenom popustio ili se deformisao, omogućivši morskoj vodi da uđe u bocu. Kada se to dogodilo, pritisak unutar boce izjednačio se sa pritiskom spolja.
U tom trenutku više nije postojala razlika u pritisku koja bi izazvala imploziju, pa je boca ostala čitava.
Drugim rečima, boce nisu preživele zato što su bile neverovatno čvrste, već zato što su prestale da budu hermetički zatvorene. Voda je mogla da uđe relativno brzo nakon potonuća broda 1912. godine, ali je moguće i da je proces trajao duže. Ogroman pritisak okeana postepeno je sabijao čep, koji je na kraju popustio i propustio vodu.
Zbog toga su mnoge boce pronađene na olupini Titanika i danas spolja gotovo neoštećene, iako se nalaze na jednoj od najvećih dubina na kojima je ikada pronađen brodski teret, piše ifscience.
