Ako ste od onih koji zaspe dok televizor još radi, ostave lampu u hodniku ili jednostavno ne mogu da spavaju u potpuno mračnoj sobi, novo istraživanje moglo bi da vas natera da večeras obratite pažnju na jednu stvar koju inače gotovo i ne primećujemo, koliko je zapravo svetlo tamo gde spavamo.
Velika studija objavljena u prestižnom „European Heart Journalu“ povezala je veću izloženost svetlu tokom noći sa većim rizikom od nekoliko kardiovaskularnih problema.
A brojke nisu male.
Kod učesnika koji su tokom noći bili izloženi većoj količini svetla zabeležen je 29 odsto veći rizik od srčane slabosti, 24 odsto veći rizik od infarkta i 33 odsto veći rizik od moždanog udara u poređenju sa grupom bez takve izloženosti. Zabeležen je i 15 odsto veći rizik od atrijalne fibrilacije i 26 odsto veći rizik od smrti usled kardiovaskularnih bolesti.
Važno je, međutim, odmah reći: istraživanje pokazuje povezanost, a ne dokazuje da samo svetlo tokom spavanja direktno izaziva infarkt, moždani udar ili srčanu slabost.
Pratili više od 73.000 ljudi
Istraživači su koristili podatke iz UK Biobank baze.
U jednom delu studije 11.071 osoba nosila je uređaj sa senzorom koji je merio izloženost svetlu, a zatim su nekoliko godina kasnije urađena snimanja srca magnetnom rezonancom.
Za praćenje pojave kardiovaskularnih bolesti analizirani su podaci 73.286 ljudi, koje su istraživači pratili približno osam do deset godina.
Posebno su posmatrali izloženost svetlu jačem od tri luksa tokom noći.
Rezultati su pokazali da je veća izloženost bila povezana ne samo sa kasnijim bolestima srca već i sa određenim promenama u građi i funkcionisanju srca.
Drugim rečima, noć možda našem organizmu znači mnogo više nego što mislimo.
Zašto bi svetlo tokom noći uopšte bilo važno?
Naše telo nije napravljeno tako da dan i noć doživljava isto.
Mrak je jedan od signala koji organizmu govori da je vreme za odmor. Veštačko svetlo tokom noći može da poremeti cirkadijalni ritam i utiče na lučenje melatonina, hormona koji učestvuje u regulaciji ciklusa spavanja i budnosti.
U pratećem stručnom komentaru objavljenom u „European Heart Journalu“ autori navode da noćno svetlo može da utiče na autonomni nervni sistem, melatonin i druge biološke procese koji imaju veze sa radom krvnih sudova i srca.
Ipak, naučnici još ne mogu da kažu da je upravo to jedino objašnjenje rezultata.
Deo veze mogao bi da prolazi kroz kraći san
Još jedan zanimljiv podatak iz istraživanja jeste da je kraće trajanje sna delimično objašnjavalo vezu između noćnog svetla i promena na srcu.
Prema rezultatima, kraći san statistički je posredovao u približno 24 do 49 odsto posmatranih povezanosti sa određenim pokazateljima strukture i funkcije srca.
To ima smisla svakome ko je makar nekoliko noći loše spavao.
Kada se ne naspavamo, telo to vrlo brzo oseti. Umor, razdražljivost i manjak koncentracije su ono što prvo primetimo, ali kvalitetan san ima mnogo širu ulogu u zdravlju.
Da li sada treba da izbacite svako svetlo iz spavaće sobe?
Ne treba paničiti zbog noćne lampe koju ste jednom zaboravili da ugasite.
Ovo istraživanje ne govori da će jedna noć uz televizor izazvati srčani problem.
Ali daje još jedan razlog da spavaća soba tokom noći bude što mirnija i tamnija, naročito ako već imate naviku da spavate uz uključene ekrane ili svetlo.
Ako vam u sobu ulazi jaka ulična rasveta, mogu pomoći zavese koje bolje zamračuju prostor. Televizor i druge ekrane nije loše ugasiti pre nego što zaspite, a nepotrebne lampe tokom noći ostaviti isključene.
Jedna mala navika koju često potpuno zanemarimo
Kada pričamo o zdravlju srca, uglavnom prvo pomislimo na pritisak, holesterol, cigarete, fizičku aktivnost i ishranu.
Retko ko bi na tu listu odmah stavio i svetlo u spavaćoj sobi.
Ipak, nova studija objavljena 9. septembra 2026. pokazuje da bi i naše noćno okruženje moglo da bude deo mnogo šire slike kardiovaskularnog zdravlja.
Možda zato večeras, pre nego što legnete, vredi uraditi nešto sasvim jednostavno.
Ugasiti televizor, spustiti roletne i pustiti noć da zaista bude, noć.
