Iako jesen donosi brojne slikovite prizore, za osobe sklone alergijama ovo doba godine može biti prilično neprijatno.
Polen pojedinih biljaka u jesenjim mesecima može izazvati kijanje, zapušen nos, svrab očiju i druge neprijatne simptome. Šta stoji iza jesenjih alergija i kako ih ublažiti, objašnjava alergolog dr. Mark Aronika, piše Cleveland Clinic.
Šta su jesenje alergije
Jesenje alergije su oblik alergijskog rinitisa, poznatog i kao polenska groznica. Reč je o reakciji imunološkog sistema na polen koji se nalazi u vazduhu.
Kada ga udahnemo, organizam ga kod osoba sklonih alergijama prepoznaje kao pretnju i pokreće odbrambenu reakciju, zbog čega se mogu pojaviti simptomi poput kijanja, curenja ili zapušenosti nosa, svraba očiju i pojačanog suzenja. Intenzitet simptoma može varirati zavisno od količine polena u vazduhu i individualne osetljivosti.
Glavni faktori
Kao i u proleće i leto, polen je i u jesen jedan od glavnih faktora alergija. Razlika je u vrsti polena koji se otpušta u vazduh zavisno od godišnjeg doba.
„U jesen je koncentracija polena korova najviša“, objašnjava dr. Aronika i dodaje: „Ako je jesen iznad proseka topla, može se pojaviti i alergija na polen trava, što dodatno pogoršava već neprijatne simptome“.
Najčešći jesenji alergen je ambrozija, koja cveta krajem avgusta i proizvodi ogromne količine polena. Dr. Aronika navodi kako jedna biljka može otpustiti i do milijardu zrnaca. Ostali česti jesenji alergeni su čičak, bela loboda, pelin, kopriva, ruska bodičica, divlji pelin i kotrljan. Jesen zbog vlažnog vremena i truljenja biljaka može biti problematična i za osobe alergične na buđ.
Prepoznajte simptome
Osobe osetljive na jesenje alergene mogu iskusiti zapušenost nosa, svrab očiju, curenje iz nosa i kijanje. Česti su i slivanje sekreta niz jednjak te grlobolja. Mogu se javiti i umor, osećaj mentalne zamagljenosti i problemi sa spavanjem, posebno kod korišćenja antihistaminika.
Razlika između alergije i prehlade
Jesen je i početak sezone respiratornih infekcija, pa je važno razlikovati simptome. Na infekciju gornjih disajnih puteva verovatno upućuju povišena temperatura, bolovi u telu, jak umor, mučnina, povraćanje, snažan kašalj, dugotrajna grlobolja te gusta sluz žute ili zelene boje.
„Ako lekovi protiv alergije uopšte ne pomažu, verovatno se radi o virusu“, kaže dr. Aronika.
Postavljanje dijagnoze
Zvanična dijagnoza alergijskog rinitisa nije potrebna svima. Ipak, ako simptomi značajno utiču na kvalitet života, preporučuje se poseta alergologu.
„Obavićemo pregled, razgovarati o simptomima i uraditi kožni test da bismo precizno utvrdili uzrok“, navodi dr. Aronika. „Alergolozi su ti koji propisuju i sprovode imunoterapiju, poznatu kao alergijske injekcije, pa je za tu opciju potrebno posetiti specijalistu“.
