U njenom slučaju to, nažalost, nije tek fraza. Zbog anoreksije bila je toliko iscrpljena i mršava da su joj lekari zabranili vežbanje, pa čak i nepotrebno hodanje po školi, piše portal NTK.
Njeno telo je počelo da otkazuje, a pretio joj je i srčani zastoj.
„Bila sam prestravljena, ali tada bih radije umrla mršava nego debela“, šokantno priznaje Mikela.
Problemi su počeli već kada je imala 11 godina. Počela je da gladuje, broji svaku kaloriju i neprestano upoređuje s mršavim ženama i devojkama koje je viđala u medijima.
„Želela sam da budem bilo ko drugi, samo ne ja. U dečijim emisijama koje sam gledala nisam viđala punije devojčice koje bi se smatrale lepima“, priseća se.
Hrana je ubrzo prestala da bude običan deo života i potpuno je preuzela kontrolu. Mikela se plašila da odlazi u restorane, jede s prijateljima, pa čak se plašila i vlastitog tela.
„Bila sam očajno nesrećna“
„To mi je doslovno ukralo detinjstvo“, kaže. Kasnije su se pojavili i bulimija, psihički problemi te samopovređivanje.
Prekretnica se desila tek tokom njenog drugog boravka u klinici The Priory, odakle je s 15 godina počela da pohađa bolničku školu. Veliku pomoć pružio joj je i njen pomeranac Leo, kojem je počela da ispada dlaka.
„Leu uopšte nije smetalo što izgleda drugačije. I dalje je bio Leo – pun ljubavi, zabavan i svoj. To mi je pomoglo da počnem da prihvatam samu sebe“, opisuje.
Danas Mikela piše dečije knjige, među kojima je i priča „The Dog With No Fur (‘Pas bez dlake')“, inspirisana upravo Leom. Na svoju prošlost sada gleda potpuno drugačije.
„Kad sam bila najmršavija, bila sam očajno nesrećna i strašno bolesna. Danas sam življa, srećnija i više svoja nego ikad pre. Dobiti na težini za mene je značilo vratiti svoj život“, zaključuje Mikela.
