Životne navike ključne su za zdravlje mozga i brzinu kojom se on menja s godinama. Iako se mnogo govori o štetnosti pušenja, neurolozi ističu da je druga, društveno prihvaćenija navika možda jednako opasna – redovna konzumacija alkohola, piše EatingWell.
„Mnogi potcenjuju naviku koja može tiho štetiti zdravom starenju mozga, a to je redovna konzumacija alkohola – pogotovo svakodnevno večernje piće, opijanje ili korišćenje alkohola kao rutine za opuštanje i rešavanje stresa“, objašnjava neurološkinja dr. Linet Gogol.
„Alkohol je neurotoksin, što znači da može negativno uticati na funkciju moždanih ćelija i na puteve bele materije koji povezuju različite delove mozga, a na kraju i na samu veličinu mozga“, dodaje dr. Zek Ramilevič.
Budući da je konzumacija alkohola društveno prihvatljivija od pušenja, njeni efekti na starenje mozga se često zanemaruju. U nastavku neurolozi objašnjavaju kako alkohol utiče na zdravlje mozga, koja je količina prevelika i kako smanjiti unos.
Poremećaj sna
San je ključan za obnovu mozga, a kvalitetan odmor podupire kognitivne funkcije i pamćenje. Telo se oslanja na san za učvršćivanje sećanja, regulaciju emocija, fiziološki oporavak i metabolizam, objašnjava Gogol.
Iako alkohol u početku može delovati uspavljujuće, on ne pridonosi zdravom i okrepljujućem snu. „Alkohol može isprekidati san, smanjiti njegov kvalitet, ometati REM fazu te pogoršati hrkanje ili apneju kod osetljivih osoba“, opisuje Gogol. S vremenom takav poremećen san može pridoneti kognitivnom propadanju i drugim hroničnim zdravstvenim problemima.
„Siva masa podržava razmišljanje, pamćenje, regulaciju emocija i donošenje odluka, dok bela masa pomaže različitim regijama mozga da učinkovito komuniciraju“, kaže Gogol. Zaštita sive i bele mase ključna je za zdravo starenje i očuvanje kognitivnih sposobnosti. Jednostavnije rečeno, navika pijenja alkohola potkopava napore usmerene na očuvanje zdravlja mozga.
Oštećenje krvnih sudova
Mozak zavisi od zdravog protoka krvi. „Sve što narušava zdravlje krvnih sudova može vremenom uticati i na kognitivnu otpornost“, kaže Gogol. Upravo ta otpornost pomaže u zdravom starenju mozga.
Alkohol može oštetiti krvne sudove i pridoneti povišenom krvnom pritisku, fibrilaciji atrija, riziku od moždanog udara, oksidativnom stresu i upalama, posebno kod česte ili prekomerne konzumacije, upozorava Gogol.
Koliko je alkohola previše?
„Najsigurnija količina alkohola za zdravlje mozga verovatno je nula, posebno za ljude koji već imaju faktore rizika za kognitivno propadanje, probleme sa spavanjem, bolesti jetre, određene vrste raka, depresiju, istoriju zavisnosti, probleme s ravnotežom ili porodičnu istoriju demencije“, kaže Ramilevič.
Iako je Svetska zdravstvena organizacija (WHO) objavila da ne postoji potpuno siguran nivo konzumacije alkohola, druge smernice i dalje definišu „umereno“ pijenje. Ramilevič napominje da se pod tim obično misli na jedno piće dnevno za žene i do dva za muškarce. „No, ‘umereno' ne znači i bez rizika“, upozorava on.
Ako trenutno ne pijete, nemojte ni počinjati. Ako pijete, razmislite o tome koliko konzumirate, procenite svoj odnos prema alkoholu i proverite možete li smanjiti unos. Čak i mala smanjenja mogu s vremenom doneti značajne koristi za zdravlje mozga.
