Veliki pravoslavni praznici vekovima su u narodu bili povezani sa odmorom, molitvom i okupljanjem porodice. Naši preci su u te dane izbegavali teške fizičke poslove, verujući da praznik treba posvetiti duhovnom miru, a ne svakodnevnim obavezama, piše Telegraf Biznis.
Ipak, važno je napraviti razliku između crkvenog učenja i narodnih običaja. Srpska pravoslavna crkva naglašava da je suština praznika odlazak na liturgiju, molitva, zahvalnost i činjenje dobrih dela, dok su mnoga pravila o tome šta „ne valja“ raditi nastala kroz tradiciju i razlikuju se od kraja do kraja.
Koji poslovi se prema običajima izbegavaju kada je crveno slovo?
Prema narodnom predanju, na velike praznike nije bilo poželjno započinjati velike i teške poslove.
Najčešće su se izbegavali:
- oranje, kopanje i drugi teški poljoprivredni radovi;
- seča drva i rad sa alatom koji može da povredi;
- zidanje kuće i veliki građevinski poslovi;
- krečenje i veliko spremanje doma;
- pranje veša na pojedine velike praznike;
- šivenje, pletenje i drugi ručni radovi, naročito u nekim delovima Srbije.
Verovalo se da dan posvećen svetitelju ili velikom crkvenom događaju nije namenjen napornom radu, već odmoru i posvećivanju porodici.
Odakle potiču verovanja da nije dobro raditi na praznik?
U narodnoj tradiciji vekovima se prenosilo verovanje da rad na veliki praznik može doneti nesreću, lošu sreću ili neuspeh.
Ljudi su smatrali da se na taj način pokazuje nepoštovanje prema prazniku i svetitelju koji se obeležava. Zbog toga su mnoge porodice unapred završavale poslove kako bi praznik dočekale bez obaveza.
Tako su, na primer, za Ognjenu Mariju postojala verovanja da ne treba raditi sa vatrom, paliti strnjiku ili obavljati poslove koji mogu izazvati požar. Ovakva verovanja povezana su sa narodnom simbolikom praznika, a ne sa zvaničnim crkvenim pravilima.
Za Svetog Iliju u pojedinim krajevima izbegavao se rad na otvorenom zbog narodnog verovanja da je ovaj svetitelj povezan sa gromovima i nepogodama.
Na Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja, neke porodice su izbegavale korišćenje noža za sečenje okruglog voća i povrća poput lubenice ili kupusa. I ovo pripada narodnim običajima, a ne crkvenoj zabrani.
Da li crkva zaista zabranjuje rad na crveno slovo?
Sveštenici često podsećaju da mnoga pravila koja ljudi danas povezuju sa crvenim slovom nisu formalne zabrane, već deo narodnog predanja.
Suština praznika nije u tome da čovek potpuno prekine svaki oblik rada, već da pronađe vreme za molitvu, mir, porodicu i dobra dela.
Poslovi koji su neophodni za funkcionisanje društva ne smatraju se problematičnim. Lekari, medicinski radnici, policajci, vatrogasci, vozači, zaposleni u trgovini, ugostiteljstvu i drugim službama nastavljaju da rade jer njihov posao predstavlja pomoć drugim ljudima.
Šta ako posao ne može da čeka?
Ako određeni posao može da se odloži, mnogi vernici odlučuju da ga ostave za naredni dan kako bi praznik proveli mirnije.
Međutim, ako postoji obaveza koja ne može da čeka, njeno obavljanje ne znači automatski nepoštovanje praznika. Važnija je namera čoveka i način na koji praznik obeležava.
Zašto se pitanje rada na crveno slovo i danas postavlja?
Iako danas mnoge službe rade tokom celog dana i godine, pitanje šta sme da se radi na veliki praznik svake godine ponovo izaziva interesovanje.
Za jedne je to pitanje očuvanja tradicije, za druge izraz poštovanja vere, dok treći smatraju da je najvažnije pronaći ravnotežu između obaveza i vremena za porodicu.
Zbog toga crvena slova u kalendaru i danas imaju posebno mesto – ne samo kao oznaka dana kada se nešto „ne sme“, već kao podsetnik da čovek uspori, odmori i posveti pažnju onome što je važno.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
