Određeni lekovi mogu uticati na sposobnost tela da se hladi ili zadržava tečnost. U smernicama se navodi da posebnu pažnju trebaju obratiti osobe koje uzimaju lekove za hronična stanja, ali i za probleme s mentalnim zdravljem.
Lekovi za hronična stanja, kao što su diuretici i beta-blokatori, ali i oni za lečenje mentalnih poteškoća poput antipsihotika i uobičajenih antidepresiva, mogu narušiti sposobnost tela da se hladi ili zadržava tečnost. Zbog toga osobe koje ih uzimaju postaju podložnije komplikacijama uzrokovanim vrućinom. Važno je razumeti kako lekovi utiču na reakciju tela na vrućinu te se u slučaju nedoumica savetovati s lekarom ili apotekarom.
Pogoršanje postojećih bolesti
Visoke temperature mogu pogoršati i postojeća zdravstvena stanja. Osobe s kardiovaskularnim, respiratornim ili bubrežnim bolestima mogu doživeti pogoršanje tokom toplotnog talasa. To se događa jer pokušaj tela da se rashladi stvara dodatno opterećenje na organe koji su već pod pritiskom.
Primera radi, osobe sa srčanim bolestima mogu teže održavati potreban protok krvi, što može dovesti do bolova u grudima ili čak zatajenja srca. Slično tome, osobe s hroničnom opstruktivnom plućnom bolešću (KOPB) ili astmom mogu imati poteškoća s disanjem jer kombinacija vrućeg vazduha, zagađenja i dehidracije dovodi do upale disajnih puteva i smanjuje unos kiseonika.
Osobama s bubrežnom bolešću ili dijabetesom takođe treba obezbediti stalnu hidrataciju. Kod njih postoji povećan rizik od akutnog oštećenja bubrega kada su dehidrirani jer bubrezi teže održavaju ravnotežu tečnosti u telu. Zbog svega navedenog, lekari naglašavaju da građani moraju biti svesni kako njihova postojeća zdravstvena stanja i lekovi koje uzimaju mogu uticati na njih tokom vrućeg vremena.
