Med ne postoji kao „jedan najbolji“, jer njegov kvalitet i sastav zavise od mnogo faktora, tj. vrste biljaka, sezone, vremena, lokacije, ali i načina na koji pčelar vodi brigu o pčelama i procesu proizvodnje. Zato se čak i unutar istog pčelinjaka mogu dobiti različite vrste meda.
Važno je i da je med bezbedan, što zavisi od kontrole kvaliteta i sertifikata nadležnih institucija.
U Srbiji se kvalitet proverava u institutima i zavodima, a sertifikat analize je garancija da je med ispravan za upotrebu.
Različite vrste meda imaju različite karakteristike i preporuke: bagremov je blag i često se daje deci, livadski je univerzalan za svakodnevnu upotrebu, dok se suncokretov često povezuje sa kardiovaskularnim problemima. Ipak, ove podele su više iskustvene nego strogo medicinske.
Med se često pominje kao namirnica sa potencijalno blagotvornim dejstvom na imunitet i disajne puteve, ali nije lek za bolesti i ne treba ga tako posmatrati.
Zaključak je da ne postoji „najbolji“ med za sve ljude, jer svako treba da izabere onaj koji mu najviše prija, uz naglasak da je najvažnije da med bude prirodan i pouzdanog porekla.
