Iako je konzumacija masne ribe najbolji način unosa omega-3 masnih kiselina, mnogi se okreću dodacima ishrani. Kapsule omega-3, često poznate kao riblje ulje, među najpopularnijim su dodacima na svetu koje svakodnevno uzimaju milioni ljudi. No kako znati jesu li vam zaista potrebne? Lekar je ponudio koristan vodič za sve koji imaju nedoumice.
Šta su omega-3 masne kiseline?
Omega-3 masne kiseline smatraju se esencijalnim nutrijentima, ključnima za stvaranje moždanih ćelija, očuvanje zdravlja srca i smanjenje upalnih procesa u telu. Budući da ih organizam ne može sam proizvesti, potrebno ih je unositi ishranom. Prirodno se nalaze u ribi poput lososa, skuše i haringe, ali i u algama te biljnim izvorima kao što su lanene i čija semenke te orasi.
Ko bi trebao uzimati dodatke?
Za razliku od vitamina D ili gvožđa, za omega-3 ne postoji jasno propisana preporučena dnevna doza, no britanska Nacionalna zdravstvena služba, NHS, savetuje konzumaciju dve porcije masne ribe nedeljno. Ako ne jedete ribu redovno, možda je vreme da razmislite o dodacima prehrani. Lekar Karan Rajan nedavno je pojasnio ovu temu.
„Omega-3 je najbolje unositi kroz ishranu“, izjavio je. „Ali ako ne jedete barem dve porcije masne ribe nedeljno, vrlo je verovatno da ne unosite dovoljno.“
Dr. Rajan preporučuje da sledeće grupe svakako razmotre dodatke: vegani i vegetarijanci, osobe koje jedu vrlo malo ili nimalo masne ribe te osobe s povišenim nivoom triglicerida, odnosno masnoća u krvi. Kao biljnu alternativu ribljem ulju navodi laneno ulje.
Takođe savetuje kako odabrati kvalitetan dodatak. Preporučuje kapsule koje su testirane od nezavisne treće strane i koje jasno navode količine EPA i DHA kiselina. „Ciljajte na ukupni unos od 250 do 500 mg DHA i EPA“, dodao je. „Izbegavajte proizvode na kojima piše samo ‘riblje ulje' bez tačno navedenih doza.“
Postoje li nuspojave?
Kao i kod većine dodataka, postoje i moguće nuspojave. Istraživanje objavljeno 2024. godine u časopisu BMJ pokazalo je povezanost između uzimanja ribljeg ulja kod zdravih odraslih osoba i povećanog rizika od fibrilacije atrijuma, nepravilnog srčanog ritma, kao i srčanog i moždanog udara te zatajenja srca.
Međutim, važno je istaknuti da su ispitanici istraživanja već imali srčane bolesti, što znači da su i inače bili podložniji komplikacijama. Istraživanje je takođe pokazalo da su pacijenti koji su uzimali dodatke imali 15 odsto manji rizik od napredovanja fibrilacije atrijuma u srčani udar te devet odsto manji rizik od smrtnog ishoda kod zatajenja srca u poređenju s onima koji nisu uzimali dodatak.
Reagujući na rezultate, Britanska fondacija za srce naglasila je da studija pokazuje povezanost između ribljeg ulja i povećanog rizika od srčanih problema kod zdravih ljudi, ali ne dokazuje direktnu uzročno-posledičnu vezu.
Ako imate bilo kakvih nedoumica, najbolje je posavetovati se s lekarom pre nego što počnete ili prestanete uzimati dodatke omega-3.
