Visok unos natrijuma već dugo se povezuje sa povećanim rizikom od problema sa krvnim pritiskom.
On primorava organizam da zadržava vodu kako bi ga razblažio, čime se povećava zapremina krvi i stvara dodatni pritisak na zidove krvnih sudova. To tera srce da radi jače, a tokom vremena može oštetiti bubrege, ukrutiti arterije i povećati rizik od srčanih oboljenja i moždanog udara.
Međutim, očigledno nije samo vrsta soli koju posipamo po hrani radi ukusa ta koja predstavlja ozbiljan rizik za kardiovaskularno zdravlje ljudi.
Postoji još jedan „skriven“ izvor natrijuma koji ljudi svakodnevno unose, a da nisu svesni moguće štete koju time nenamerno nanose svojim venama i arterijama. Problem je u tome što nam je on neophodan za život.
Naravno, govorimo o vodi.
U vremenu kada nivo mora raste alarmantnom brzinom iz dana u dan, slana voda počela je postepeno da prodire u svetske zalihe slatke vode.
Ova realnost nedavno je navela naučnike da razmotre da li bi rekordno visoki nivoi krvnog pritiska zabeleženi širom sveta, kao i zabrinjavajuće stope hipertenzije, mogli biti posledica toga što ljudi nesvesno piju vodu u koju je prodro so.
Prethodna istraživanja ove mogućnosti bila su opterećena pomešanim rezultatima, neadekvatnim metodama i različitim dizajnom studija.
Studija
Novija studija koja se bavila ovom mogućnošću sprovedena je od strane stručnjaka iz kompanije Science Alert, koji su otkrili da se većina slučajeva visokog krvnog pritiska u određenom regionu javlja u priobalnim područjima, gde se većina ove kontaminacije i događa.
Podaci od preko 74.000 učesnika iz SAD-a, Australije, Izraela, Bangladeša, Vijetnama, Kenije i nekoliko evropskih zemalja analizirani su s posebnim osvrtom na krvni pritisak, hipertenziju i druge srčane bolesti.
U državama gde građani nesvesno konzumiraju vodu sa značajnim sadržajem soli, uočen je dosledan obrazac: ova grupa imala je u proseku za 3,22 mmHg viši sistolni krvni pritisak i za 2,82 mmHg viši dijastolni krvni pritisak.
Izloženost visokim količinama natrijuma takođe je povezana sa 26% većim rizikom od razvoja hipertenzije kod stanovnika priobalnih područja.
U ovom trenutku, više od 3 milijarde ljudi živi u takvim regionima, a taj broj i dalje raste.
Klima
Istraživači zato predviđaju da će se slučajevi kardiovaskularnih bolesti nastaviti povećavati kako klimatske promene budu postajale sve izraženije, a temperatura planete nastavlja da raste.
Ovo je posebno verovatno u niskim i srednje razvijenim zajednicama, gde je podzemna voda glavni izvor vode za piće.
Takođe je verovatnije da ove grupe unose velike količine natrijuma kroz hranu, s obzirom na to da kuvaju koristeći istu slanu vodu.
Uprkos nalazima najnovije studije, trenutno važeće smernice Svetske zdravstvene organizacije nemaju zdravstveno zasnovan standard za nivo natrijuma u vodi za piće.
Zbog toga su potrebni dalji naučni dokazi.
