Legendarni pevač narodne muzike Toma Zdravković sahranjen je 2. oktobra 1991. godine na Centralnom groblju u Beogradu, uz prisustvo nekoliko hiljada poštovalaca, porodice i kolega, a jedna fotografija koju smo pronašli sa Tominog ispraćaja govori koliko su ga kolege sa javne scene poštovale i bile mu privržene.
Naime, sahranu Tome Zdravkovića na beogradskom Centralnom groblju, tog oktobarskog dana 1991. godine, pratilo je strašno nevreme. U trenutku kada je kovčeg sa posmrtnim ostacima unet u vozilo i kada je povorka iz kapele krenula ka grobnom mestu, iznenada je izbila silovita oluja – toliko jaka da je iz korena iščupala brezu, koja je pala i preprečila put.
Kada je kovčeg spuštan u raku, nakon dirljivog oproštajnog govora Zorana Kalezića, dunuo je orkanski vetar, naglo se smračilo, a obližnji jablanovi počeli su da se povijaju nad grobom. Istovremeno, kiša kestenova je poput bubnjeva dobotala po kovčegu, stvarajući čudnu i uznemirujuću muziku. Onog trenutka kada je spuštanje završeno, sve je iznenada utihnulo i stalo.
Na fotografiji sa društvenih mreža mogli smo da vidimo Marinka Rokvića, Boru Drljaču i Sinana Sakića kako nose kovčeg sa suzama u očima.
-Tužna stara pesma, kao poslednji pozdrav majstoru. I nekoliko hiljada zanemelih Beograđana koji su došli da se oproste od Tome Zdravkovića. Čoveka i umetnika koji je postao deo glavnog grada.
Tako je u sredu popodne na Centralnom groblju na Voždovcu sahranjen čovek koji je 30 godina bio zaštitni znak dobre muzike, koja se podjednako sviđala i stručnjacima i publici, i starima i mladima. Čovek koji je snimio više od dvadeset ploča, napisao stotine pesama, obeležio svojim talentom našu muziku – pisalo je u Večernjim Novostima te davne 1991. godine.
