Građani Evropske unije uskoro će moći da čuvaju lična dokumenta i druge digitalne potvrde u telefonu. Evropska unija postavila je 24. decembar 2026. kao rok do kojeg svaka država članica mora da građanima omogući najmanje jedan sertifikovani digitalni novčanik za digitalni identitet.
Ipak, države članice ne uvode ovaj sistem istim tempom, piše B92.
Do sada su ga pokrenule samo tri zemlje, dok druge tek pripremaju potrebnu infrastrukturu i propise.
Evropska komisija očekuje da novi sistem građanima omogući jednostavnije korišćenje ličnih dokumenata i potvrda, posebno kada je potrebno dokazati identitet ili određeni podatak.
Šta će moći da se čuva u digitalnom novčaniku?
Digitalni novčanik bi trebalo da omogući građanima da u telefonu imaju različite digitalne dokumente i potvrde.
To može uključivati podatke povezane sa ličnom kartom, vozačkom dozvolom, obrazovanjem i drugim uslugama.
Cilj je da građanin ne mora svaki put da pokazuje kompletne podatke sa dokumenta.
Na primer, ako je potrebno samo dokazati da je osoba punoletna, digitalni novčanik bi mogao da potvrdi taj podatak bez otkrivanja tačnog datuma rođenja.
Upravo takozvano selektivno otkrivanje podataka predstavlja jedan od važnih principa sistema.
Građanin bira koje podatke pokazuje
Kod klasičnih dokumenata često ne postoji mogućnost da pokažete samo jedan podatak.
Ako nekome date ličnu kartu na uvid, ta osoba može videti više podataka nego što je potrebno za konkretnu proveru.
Kod digitalnog novčanika ideja je drugačija.
Korisnik bi mogao da izabere samo podatak koji je potreban za određenu uslugu.
Ako, na primer, treba dokazati da je punoletan, ne bi morao da otkriva datum rođenja niti druge informacije sa lične karte.
Ovakav način razmene podataka trebalo bi da smanji količinu ličnih informacija koje građani moraju da dele.
Korišćenje neće biti obavezno
Važno pravilo je da korišćenje digitalnog novčanika neće biti obavezno za građane.
Lične karte, vozačke dozvole i druga fizička dokumenta i dalje će važiti.
To znači da uvođenje digitalnog identiteta ne bi trebalo automatski da znači ukidanje klasičnih dokumenata.
Građani će moći da koriste digitalni novčanik kada im odgovara, dok će fizički dokumenti ostati dostupni kao druga mogućnost.
Do sada sprovedeni brojni pilot-projekti
Pre konačnog uvođenja sistema sprovedeni su brojni pilot-projekti koje je finansirala Evropska unija.
U njima je učestvovalo oko 350 organizacija, izdato je više od 1.500 digitalnih potvrda, a obavljeno je više od 8.000 prekograničnih transakcija.
Ovi projekti trebalo je da pokažu kako bi digitalni novčanik mogao da funkcioniše kada građanin koristi uslugu u drugoj državi članici.
Posebno je važno upravo prekogranično korišćenje, jer je jedan od ciljeva sistema da digitalni identitet funkcioniše širom Evropske unije, a ne samo u matičnoj državi korisnika.
Italija već ima milione korisnika
Tempo uvođenja značajno se razlikuje od države do države.
Italija trenutno prednjači i ima gotovo osam miliona aktivnih korisnika mesečno.
Nemačka planira da svoj sistem pokrene u januaru 2027. godine, odnosno neposredno nakon roka koji je postavila Evropska unija.
Holandija je početak primene odložila za kraj 2027. godine.
Njihov pilot-projekat imao je svega 57 korisnika.
Bugarska još radi na zakonodavnom okviru koji je potreban za primenu sistema.
Ovi primeri pokazuju da se države članice trenutno nalaze u različitim fazama pripreme.
Banke će morati da prihvataju digitalni identitet
Obaveze se neće odnositi samo na državne institucije.
Kompanije koje posluju u Evropskoj uniji moraće da prihvataju evropski novčanik digitalnog identiteta najkasnije od 24. decembra 2027. godine.
Za banke će obaveza početi ranije.
One će morati da budu spremne već tokom jula 2027. godine, prvenstveno zbog pravila koja se odnose na identifikaciju klijenata i sprečavanje pranja novca.
To bi u praksi značilo da građanin u određenim situacijama neće morati da prolazi kroz klasičan postupak dokazivanja identiteta, već bi mogao da koristi digitalni novčanik.
Zaštita privatnosti ostaje jedno od glavnih pitanja
Iako je zaštita privatnosti jedan od osnovnih principa novog sistema, postoje i organizacije koje upozoravaju na moguće rizike.
Evropska organizacija za digitalna prava EDRi ukazala je na pojedina rešenja koja bi, prema njihovom tumačenju, mogla predstavljati problem za privatnost korisnika.
Posebno su pomenute mogućnosti korišćenja tehnologije za prepoznavanje lica, kao i pojedine odredbe koje bi mogle uticati na nivo zaštite ličnih podataka.
Zbog toga će način na koji države budu primenjivale sistem biti jednako važan kao i sama tehnologija.
Šta to znači za građane?
Za građane bi najveća promena trebalo da bude mogućnost da određene dokumente i potvrde imaju dostupne u telefonu.
Umesto pokazivanja kompletnog dokumenta, u pojedinim situacijama trebalo bi da bude moguće poslati samo podatak koji je potreban.
Istovremeno, korišćenje sistema ostaje dobrovoljno, a fizička dokumenta nastavljaju da važe.
Rok za države članice je 24. decembar 2026. godine, dok će kompanije imati dodatnu godinu da se pripreme za prihvatanje evropskog digitalnog novčanika.
Do tada će države morati da završe tehničke i pravne pripreme kako bi građanima ponudile najmanje jedan sertifikovani digitalni novčanik za digitalni identitet.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
