Dok neki glumci ostvare na stotine vodećih rola, a ipak padnu u zaborav, drugi odigraju tek nekoliko upečatljivih epizoda ili samo jednu glavnu ulogu, pa se upišu u večnu istoriju kinematografije.
Upravo takva sudbina obeležila je karijeru Taška Načića, jednog od najomiljenijih srpskih glumaca i nenadmašnog majstora komedije čije replike se i danas prepričavaju.
Iako je svojim autentičnim izrazom obeležio ostvarenja poput kultnog „Ko to tamo peva“, „Žikine dinastije“, „Tesne kože“ i predstava u „Ateljeu 212“, malo je poznato da je tokom bogate karijere dobio samo jednu jedinu glavnu ulogu.
„Svestan sam da nikada neću biti Hamlet“
Glavna prepreka na putu do velikih herojskih rola bio je njegov specifičan fizički izgled.
– Svestan sam da, zbog svoje spoljašnjosti, ne mogu da igram ljubavnike niti heroje. Potpuno sam siguran da nikada neću biti Hamlet – govorio je Načić svojevremeno, ističući da je unutrašnja snaga glumac mnogo važnija od pukog spoljašnjeg kalupa na „prvu loptu“.
