Pesma „Oči boje duge“ i danas se peva na sav glas, a dens muzika devedesetih se na velika vrata vratila na domaću scenu, puneći koncertne prostore širom zemlje.
Ipak, dok publika u transu pleše uz retro ritmove, iza osmeha nekadašnjeg kralja diskoteka krije se neverovatno bolna sudbina.
Igor Todorović, danas poznatiji kao Dr Igi, sada vodi potpuno drugačiji život od onog kada je bio na vrhuncu slave.
Devedesetih godina, dok je Srbija prolazila kroz najteže trenutke, Igor je proživljavao svoje zlatno doba. Sa samo 25 godina, mesečno je zarađivao neverovatnih 40.000 nemačkih maraka samo od nastupa.
Međutim, nedostatak životnog iskustva i nekoga da mu kaže „prikoči“ koštali su ga bogatstva.
Danas, čovek koji je nekada brojao milione i ispred čije kuće je stajalo na desetine devojaka čekajući na fotografiju, beogradskim ulicama se vozi gradskim prevozom, a mi smo ga uslikali dok je čekao prevoz, sa kesom u ruci.
Ipak, gubitak novca je ništa u poređenju sa ličnim tragedijama koje su usledile. Smrt brata i majke potpuno su slomile muzičara.
Gubitak brata ostavio je trajnu ranu u njegovoj duši. Igor priznaje da mu se nakon te tragedije „pomutio um“ i da je tada shvatio da će kroz život morati da korača potpuno sam, bez ikakve podrške.
Često volim da kažem da bih želeo da mi uzmu sve, kuću, kola i pare, samo da mi je on živ. Pre bih sedeo u gaćama na Pančevačkom mostu, bez dinara, znam da bih sa njim ponovo napravio sve, ali nažalost, to je nemoguće – reči su koje najbolje opisuju njegovu bol.
Kad god mu je teško, Igor odlazi na bratovljev grob kako bi sa njim porazgovarao.
Smrti u porodici
Inače, nakon smrti majke, pevač je upao u tešku depresiju i pomišljao na samoubistvo, suočen sa zastrašujućim saznanjem da na celoj planeti više nema nikoga ko brine o njemu.
U jednom periodu života, zbog maltretiranja od strane određenih momaka, Dr Igi je bio prinuđen da traži zaštitu i nosi pištolj. Shvativši da bi zbog oružja mogao da završi tragično poput pokojnog glumca Žarka Lauševića, odlučio je da skloni pištolj od sebe.
Danas, ovaj nekadašnji idol mladih, živi sa bolnim strahom od sopstvenog kraja. Budući da nema porodicu niti decu, otvoreno priznaje da sam sebi plaća grobno mesto.
– Nemam porodicu, ni decu. Kad budem umro, pitanje je šta će biti sa mojom sahranom. Valjda će se neko setiti da me sahrani. To četvrto mesto na Topčideru se čuva za mene i to je to. Plaćam svoj grob.
Alo/Blic
