Više od 800 etnički motivisanih napada na Srbe, 257 uhapšenih, ranjena deca, prebijanja, upadi specijalaca sa dugim cevima, pretresi porodičnih kuća, privođenja mladih, i razni drugi udari.
Tako, prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića i podacima koje je danas izneo, izgleda bilans poslednjih pet godina života srpskog naroda u južnoj srpskoj pokrajini.
Povod za novo upozorenje Beograda je najava otvaranja mosta na Ibru između severnog i južnog dela Kosovske Mitrovice, zbog čega je Vučić uputio pismo generalnom sekretaru NATO-a Marku Ruteu i zatražio da Alijansa takav potez ne dozvoli.
– Poštovani građani Srbije, poslednjih 5 godina traje neprekinuti, neprestani progon i teror nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji. Sve vreme, uz ćutanje ili blagonaklon odnos onoga što eufemistički nazivamo međunarodnom zajednicom: ćuti Evropska unija, ćuti NATO, ćute svi ostali – rekao je Vučić.
Predsednik je potom izneo podatke o razmerama napada i hapšenja.
– Taj progon se sastoji u tome što u poslednjih 5 godina imamo više od 800 etnički motivisanih napada na srpsko stanovništvo. 257 uhapšenih Srba, ni krivih ni dužnih, i po pravilu teško pretučenih, maltretiranih i terorisanih od strane takozvanih policijskih službi takozvanog Kosova.
Vučić je zbog najnovije situacije pomoć zatražio direktno od NATO-a.
– Upravo sam uputio pismo generalnom sekretaru NATO-a, Marku Ruteu, sa kojim sam nedavno imao važan razgovor na marginama pariskog samita, i zamolio i zatražio da NATO ne dozvoli otvaranje mosta na Ibru, što bi značilo velike pretpostavke za konačni obračun sa srpskim stanovništvom na severu pokrajine – poručio je predsednik.
A kada se pogleda šta se Srbima događalo tokom poslednjih pet godina, brojke dobijaju sasvim drugačiju težinu.
2021: Specijalci sa dugim cevima na Jarinju i Brnjaku
Jedan od prvih velikih talasa napetosti poslednjih godina koje je spomenuo predsednik počeo je u septembru 2021. godine, kada je Priština počela da primenjuje odluku o registarskim tablicama.
Na administrativne prelaze Jarinje i Brnjak poslate su specijalne policijske jedinice ROSU, dok su Srbi blokirali puteve i protestovali protiv odluke Prištine.
Naš portal je tada preneo da su privremene prištinske vlasti počele da srpske registarske tablice zamenjuju privremenim tablicama, uz naplatu takse.
Bio je to uvod u godine u kojima će duge cevi i oklopna vozila na severu KiM postati prizor koji će Srbi viđati sve češće.
2022: Prebijanja, hapšenja i spiskovi sa stotinama srpskih imena
Tokom 2022. pritisak je postajao sve snažniji.
Alo je krajem te godine objavio pregled događaja pod naslovom „Godina Kurtijevog terora“, navodeći niz napada na Srbe i njihovu imovinu.
U oktobru je, prema tadašnjim navodima, dvadesetogodišnjeg Srbina N. T. u Zubinom Potoku zaustavila policija, pretresla mu vozilo i zadala više udaraca u glavu i noge.
U Gračanici je ranjen Ljubomir Mirić, napadane su i pljačkane povratničke kuće, dok je ispred kuće porodice Trajković u Kišnici bačen Molotovljev koktel.
Pred kraj godine strah među Srbima dodatno su podgrejale informacije o spiskovima za hapšenje. Na takvim spiskovima nalazilo se, kako smo pisali, čak 600 imena.
Velika Hoča: Specijalci pred kućom, porodici oduzeto 42.000 litara vina
Decembar 2022. doneo je slike iz Velike Hoče koje su obišle Srbiju.
Pred kuću porodice Petrović stigli su policija i carina kako bi zaplenili vino iz njihove porodične vinarije. Meštani su se okupili oko kuće, dok je sin vlasnika vinarije sa krova pokušavao da spreči oduzimanje porodične imovine.
Njegova majka je u suzama molila policajce da se sklone.
Na kraju je porodici oduzeto oko 42.000 litara vina i rakije. Alo je čitavu akciju pratio kroz više tekstova, fotografija i video-snimaka.
U istom periodu, prema navodima Kancelarije za KiM koje je preneo Alo, oklopna vozila ROSU ušla su i u dvorište vrtića u Leposaviću dok su deca bila unutra.
2023: Pucano na srpsku decu dok su nosila badnjak
A onda je došao Badnji dan 2023. godine.
U Gotovuši kod Štrpca ranjeni su jedanaestogodišnji Stefan Stojanović i njegov rođak Miloš Stojanović (21).
Na njih je, dok su nosili badnjak, iz vozila pucao lokalni Albanac, pripadnik tzv. kosovskih bezbednosnih snaga.
Stefan je tada imao samo 11 godina.
Slučaj je ostao jedan od najupečatljivijih simbola stradanja Srba na KiM poslednjih godina, a Alo ga je i kasnije navodio u pregledima napada na srpski narod.
Maj 2023: Upadi u opštine i haos na severu
Proleće 2023. donelo je jednu od najtežih bezbednosnih kriza.
Specijalne jedinice tzv. kosovske policije ušle su u opštinske zgrade u Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću kako bi omogućile ulazak albanskih gradonačelnika izabranih na izborima koje je ogromna većina Srba bojkotovala.
Usledili su protesti Srba, sukobi i višednevne tenzije.
Zvečan je postao epicentar krize, a slike specijalaca, oklopnih vozila, suzavca i okupljenih Srba obišle su region.
Hapšenja postala svakodnevica
Paralelno sa institucionalnim pritiskom počela su da se nižu hapšenja.
Alo je u avgustu 2023. pod naslovom „Kurtijev teror na Kosovu“ izvestio o hapšenju Nebojše Virijevića iz Leška kod Leposavića, koji je prethodno učestvovao u protestu.
Strah od toga ko će sledeći biti priveden postajao je deo svakodnevice Srba, posebno na severu.
2024: Udar na dinar pogodio obične ljude
Početkom 2024. Priština je povukla potez koji je direktno pogodio gotovo svaku srpsku porodicu na KiM – odluku kojom je praktično onemogućena upotreba srpskog dinara u platnom prometu.
Posledice nisu bile samo političke.
Dinar je bio sredstvo preko kojeg su ljudi primali penzije, plate, socijalna davanja i druga sredstva iz Srbije.
Čak je i američki Stejt department upozorio da će odluka negativno uticati na srpsku zajednicu i pozvao Prištinu da je preispita. Posebno je ukazano da institucije koje pružaju vitalne usluge, poput zdravstva i obrazovanja, moraju biti u mogućnosti da nastave da rade.
Za Srbe je to bio još jedan udar na mogućnost normalnog života.
Tih dana mogli smo da gledamo pretužne redove. I srpska deca ispaštala su zbog Kurtijeve odluke. Srbi širom Kosova i Metohije ostali su bez svojih plata, penzija, socijalne pomoći i drugih primanja, a mališani bez dečijih dodataka jer je Aljbin Kurti zabranio platni promet u srpskim dinarima. Država je uplatila novac, ali su kase u Poštama prazne jer je sa Jarinja tzv kosovska policija u više navrata vratila pošiljke dinara, pisali smo tada.
Kurtijev plan – sistematsko zatvaranje srpskih institucija
Tokom 2024. i 2025. pritisak se sve više premeštao na institucije Republike Srbije.
Policija je ulazila u objekte srpskih opštinskih struktura, pošta i drugih službi, a kancelarije su zatvarane ili preuzimane.
Za obične ljude to je značilo da nestaju mesta na kojima su godinama završavali administrativne poslove, primali usluge ili zarađivali platu.
2025: Novi talas hapšenja Srba
U aprilu 2025. usledio je novi talas.
Tzv. kosovska policija uhapsila je troje Srba zbog navodnih ratnih zločina iz perioda 1998–1999. godine.
Kancelarija za KiM ocenila je da hapšenja predstavljaju nastavak pritiska na srpski narod, dok je Srpska lista upozorila na praksu privođenja Srba i insistirala na prezumpciji nevinosti.
Policajac uhvatio srpskog maturanta za vrat
U maju 2025. Srbiju je ponovo uznemirio snimak iz Severne Mitrovice.
Tokom proslave mature došlo je do incidenta između mladih i policije.
Na snimku koji je objavio Alo vidi se pripadnik tzv. kosovske policije kako hvata maturanta za vrat, dok mu govori na albanskom.
MUP Srbije potom je izdao nalog za hapšenje policajca zbog sumnje da je izvršio krivično delo zlostavljanje i mučenje.
Institucija po institucija – Srbima sužavan prostor za život
U međuvremenu su nastavljeni upadi u institucije.
Na udaru su se našli centri za socijalni rad, službe za zapošljavanje, vodovod, sportske ustanove, Pošta Srbije, zdravstveno osiguranje i druge institucije.
To više nije bio samo niz pojedinačnih incidenata.
Iz ugla Beograda i predstavnika Srba, obrazac je bio jasan – ugasiti jednu po jednu vezu srpskog stanovništva sa državom Srbijom i učiniti njihov svakodnevni život sve težim.
2026: Prebijen devetnaestogodišnjak zbog nalepnice sa grbom Srbije
Ni početak 2026. nije doneo smirivanje.
U januaru je devetnaestogodišnjem Vukašinu Blažiću iz Severne Mitrovice ukazana pomoć u bolnici nakon incidenta na kontrolnom punktu kod Bistričkog mosta.
Prema njegovom ocu i Kancelariji za KiM, policajci su mladića vukli, pretresali i šutirali, a povod je bila nalepnica sa grbom Srbije.
Sa njim su bila još dvojica mladića, među kojima i trinaestogodišnji dečak.
Kancelarija za KiM tada je podsetila da je upravo na tom punktu ranije ranjen Milan Jovanović i da je zabeležen niz slučajeva maltretiranja Srba.
Petorica Srba uhapšena u jednom danu
Prvog marta 2026. specijalci su uhapsili petoricu Srba.
Alo je vest objavio pod naslovom „Nastavlja se Kurtijev teror“, dok su advokati uhapšenih ukazivali na navodne nepravilnosti u postupku.
Rušili i srpske garaže u Severnoj Mitrovici
U aprilu je usledio novi potez.
U severnom delu Kosovske Mitrovice porušene su garaže koje su koristili Srbi, uz prisustvo teške mehanizacije i pojačano obezbeđenje tzv. kosovske policije.
Alo je i taj događaj opisao kao nastavak pritiska na srpsko stanovništvo.
Od dugih cevi do zatvorenih institucija
Pet godina kasnije, spisak je zastrašujuće dug.
Pucano je na srpsku decu. Srpski mladići završavali su u bolnicama. Porodicama su pretresane kuće. Ljudi su hapšeni. Specijalci su stajali pred vrtićima i institucijama. Oduzimana je imovina. Dinar je izbačen iz platnog prometa. Zatvarane su pošte i druge službe Republike Srbije.
A prema podacima koje je danas izneo predsednik Vučić, za pet godina zabeleženo je više od 800 etnički motivisanih napada i 257 hapšenja Srba.
Zato se najava otvaranja mosta na Ibru u Beogradu ne posmatra kao izolovan događaj.
Posle pet godina tokom kojih se prostor za život Srba, korak po korak, sužavao, Vučić je od generalnog sekretara NATO-a zatražio da spreči potez za koji smatra da bi mogao da otvori vrata novom pritisku na sever Kosovske Mitrovice.
I ponovo ostaje isto pitanje koje se iz Beograda postavlja godinama: koliko još mora da pretrpi srpski narod na Kosovu i Metohiji da bi međunarodna zajednica prestala da ćuti?
