Nezavisna međunarodna istražna komisija za Ukrajinu, osnovana pod okriljem Saveta UN za ljudska prava, saopštila je da je prikupila dokaze o organizovanom sistemu obmanjivanja i prisilnog regrutovanja stranih državljana u ruske oružane snage.
U izveštaju predstavljenom 26. oktobra pred Generalnom skupštinom UN navodi se da su istražitelji ispitivali slučajeve državljana 48 zemalja, a da su za 29 država pronašli dokaze o regrutovanju putem prevare ili prinude.
Prema nalazima komisije, žrtve su uglavnom bili muškarci između 18 i 60 godina, često iz siromašnih i socijalno ugroženih sredina.
Obećavali im zaradu, a onda im oduzimali pasoše
Istražitelji navode da su posrednici u različitim zemljama nudili poslove u Rusiji, predstavljajući se kao legitimne agencije za zapošljavanje.
Potencijalnim radnicima organizovali su vize, avionske karte i putovanje, a pojedini agenti su ih čak pratili do Rusije.
Međutim, po dolasku su se, prema izveštaju, suočavali sa potpuno drugačijom situacijom.
Umesto ugovora o civilnom zaposlenju, pred njih su stavljani dokumenti ruskog Ministarstva odbrane, napisani na ruskom jeziku, koji mnogi nisu razumeli.
Komisija je navela da su pojedini muškarci bili izloženi pritiscima i prinudi da potpišu vojne ugovore.
Posebno potresno svedočenje dala je supruga jednog muškarca regrutovanog sa Kariba. Prema njenim rečima, njenom mužu je oduzet pasoš, nakon čega mu je naređeno da potpisuje dokumenta koja nije mogao da pročita.
Od aerodroma do najopasnijih položaja
Prema nalazima komisije, nakon potpisivanja ugovora strani državljani predavani su ruskim oružanim snagama i raspoređivani na front u Ukrajini.
Mnogi su, kako se navodi, dobijali izuzetno opasne zadatke, dok su neki poginuli ili nestali.
Drugi su se predali ukrajinskim snagama ili su zarobljeni tokom borbi.
Istražitelji smatraju da je između posrednika u inostranstvu i ruskih vlasti postojao visok stepen koordinacije, uključujući organizovanje putovanja i preuzimanje regruta po dolasku.
Komisija je zaključila da opisane prakse predstavljaju trgovinu ljudima i kršenje međunarodnog prava.
Na spisku 29 zemalja
Među državama čiji su državljani, prema nalazima komisije, bili obuhvaćeni ovakvim regrutovanjem nalaze se Indija, Brazil, Kolumbija, Bangladeš, Kamerun, Nigerija, Južnoafrička Republika, Maroko, Turska, Uzbekistan i Tadžikistan.
Pominju se i Azerbejdžan, Belorusija, Bolivija, Bocvana, Dominikanska Republika, Salvador, Gana, Honduras, Jordan, Kenija, Peru, Filipini, Somalija, Šri Lanka, Tunis, Uganda, Jemen i Zimbabve.
Komisija nije navela da su svi strani državljani u ruskoj vojsci regrutovani na ovaj način, već da je dokumentovala konkretne slučajeve prevare i prinude.
Moskva odbacuje optužbe
Ruska misija pri Ujedinjenim nacijama saopštila je da ne priznaje mandat istražne komisije i odbacila njene nalaze, tvrdeći da se zasnivaju na falsifikovanim podacima.
Ruske vlasti inače javno predstavljaju regrutovanje stranih državljana kao dobrovoljno, uz mogućnosti poput ubrzanog dobijanja ruskog državljanstva.
Komisija UN, međutim, smatra da dokumentovani slučajevi pokazuju da su pojedini strani državljani dovedeni u Rusiju obmanom, a zatim iskorišćeni za učešće u ratu.
Nalazi otvaraju pitanje odgovornosti međunarodnih posredničkih mreža i sudbine ljudi koji su, verujući da odlaze na posao, završili na jednom od najopasnijih ratišta u svetu.
Izvor: Associated Press / Kancelarija UN za ljudska prava (OHCHR)
