Mogućnost privremenog prekida vatre u Ukrajini ponovo je otvorila pitanje da li bi takav dogovor predstavljao korak ka trajnom miru ili samo predah pred novu fazu sukoba.
Američki analitičar Majkl Rubin, u autorskom tekstu objavljenom na portalu 19FortyFive, ocenio je da bi obe strane iskoristile eventualno zatišje za popunjavanje vojnih kapaciteta, ali da bi Ukrajina ipak imala ozbiljne razloge da prihvati pauzu u borbama.
Prema njegovoj proceni, humanitarne posledice nastavka napada tokom zimskih meseci mogle bi da budu teže od vojnih rizika koje nosi privremeno zamrzavanje fronta.
Tramp ponovo otvorio pitanje mirovnog sporazuma
Rubin podseća da je Donald Tramp 19. oktobra ponovo govorio o potrebi postizanja sporazuma kojim bi se rat u Ukrajini okončao.
Tokom obraćanja novinarima, američki lider poručio je da će učiniti sve što može kako bi došlo do prekida sukoba, nezavisno od toga da li će u pregovorima učestvovati drugi svetski lideri.
Rubin je posebno kritikovao Trampove izjave o Rusiji i ukrajinskom lideru Volodimiru Zelenskom.
Prema navodima iz njegove analize, Tramp je sugerisao da bi Zelenski mogao da prepusti pregovore nekom drugom, dovodeći u pitanje njegov pristup mirovnom procesu.
Američki analitičar ocenjuje da takva retorika dodatno komplikuje položaj Kijeva.
Ukrajina pred zimom koja bi mogla da donese ozbiljnu humanitarnu krizu
Jedan od najvažnijih razloga zbog kojih Rubin podržava privremeni prekid vatre jeste stanje ukrajinske energetske i komunalne infrastrukture.
On upozorava da bi novi ruski napadi na elektrane, vodovodne sisteme i postrojenja za grejanje mogli da ostave veliki broj građana bez osnovnih uslova za život.
Posebno su ugroženi stanovnici višespratnica, starije osobe i porodice sa malom decom.
Ukoliko dođe do dugotrajnih prekida električne energije, prestanak rada liftova mogao bi da onemogući starijim i slabo pokretnim građanima da napuste stanove.
Istovremeno, nedostatak grejanja i vode tokom zime predstavljao bi ozbiljnu pretnju po zdravlje stanovništva.
Rubin podseća da se prosečne januarske temperature u Kijevu i Harkovu kreću nekoliko stepeni ispod nule, dok su noćne temperature dodatno niže.
Ujedinjene nacije upozoravale na moguću katastrofu
Američki analitičar posebno ističe rad Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice, čiji predstavnici pružaju pomoć stanovništvu u ukrajinskim gradovima pogođenim ratom.
Prema njegovim navodima, humanitarne organizacije već su upozoravale da bi tokom zime mogli da budu ugroženi sistemi za snabdevanje vodom, kanalizacija i druga osnovna infrastruktura.
Rubin smatra da bi nastavak intenzivnih napada mogao da dovede do situacije u kojoj bi veliki broj ljudi ostao bez grejanja, vode i mogućnosti normalnog kretanja.
Zbog toga zaključuje da bi privremeno zaustavljanje borbi imalo neposredne koristi za civilno stanovništvo.
Putin bi iskoristio primirje za obnovu vojske, ali isto bi uradio i Zelenski
Rubin ne osporava mogućnost da bi Rusija iskoristila prekid vatre za popunjavanje arsenala, obnovu jedinica i pripremu novih operacija.
Međutim, naglašava da bi istu priliku dobila i ukrajinska vojska.
Tokom predaha obe strane mogle bi da povećaju zalihe municije, poprave oštećenu tehniku, obuče nove vojnike i reorganizuju jedinice.
Zbog toga bi eventualno primirje moglo da promeni odnos snaga pre nastavka borbi.
Prema Rubinovoj proceni, duža pauza mogla bi da znači intenzivniji sukob kada se vremenski uslovi poprave.
To, međutim, predstavlja njegovu procenu mogućeg razvoja događaja, a ne potvrdu da bilo koja strana već planira novu prolećnu ofanzivu.
Rat dronovima i raketama mogao bi da se nastavi još žešćim tempom
Rubin se u svojoj analizi osvrnuo i na dosadašnji obrazac vazdušnih napada.
Prema njegovim zapažanjima sa putovanja u istočnu Ukrajinu, napadi na vojne i industrijske objekte često su praćeni uzvratnim udarima, dok stanovništvo pojedinih gradova između velikih talasa bombardovanja dobija nekoliko dana predaha.
On navodi da vremenski uslovi takođe utiču na izvođenje određenih operacija, posebno na aktivnosti izviđačkih bespilotnih letelica.
Zbog toga bi eventualni prekid vatre omogućio ne samo obnovu vojnih kapaciteta, već i dodatne pripreme za buduće vazdušne operacije.
Rubin upozorava da bi se, ukoliko politički dogovor ne bude postignut, borbe nakon zimskog zatišja mogle nastaviti još većim intenzitetom.
Zelenski možda računa na 2029. godinu
Posebno zanimljiv deo Rubinove analize odnosi se na američku unutrašnju politiku.
On smatra da Zelenski, poput drugih svetskih lidera, vodi računa o tome koliko će aktuelna američka administracija ostati na vlasti.
Trampov predsednički mandat ističe 20. januara 2029. godine.
Rubin ocenjuje da bi ukrajinsko rukovodstvo moglo da računa na promenu američke politike nakon isteka tog mandata.
Prema njegovom mišljenju, Kijevu je važno da tokom narednih godina očuva svoje državne i vojne kapacitete i izbegne odluke koje bi trajno ugrozile njegov položaj.
Trampova politika pod kritikama
Rubin je kritikovao i pojedine poteze američke administracije prema Ukrajini, uključujući pitanja razmene obaveštajnih podataka i funkcionisanja satelitskih komunikacionih sistema.
Upozorio je da obaveštajna podrška ne služi isključivo vojnim operacijama, već i zaštiti civilnog stanovništva.
Informacije o lansiranju raketa i bespilotnih letelica koriste se za izdavanje upozorenja građanima, kako bi na vreme mogli da pronađu sklonište.
Prema njegovoj oceni, svako ograničavanje takve podrške može imati ozbiljne humanitarne posledice.
Osvrnuo se i na probleme sa sistemom Starlink, koji Ukrajina koristi za komunikacije i brojne druge aktivnosti.
Primirje ne mora da znači kraj rata
Rubin zaključuje da podrška privremenom prekidu vatre ne mora da znači odustajanje od dugoročnih političkih i vojnih ciljeva.
Prema njegovoj oceni, protivljenje primirju samo zbog nezadovoljstva Trampovom politikom moglo bi da ima negativne posledice po stanovništvo Ukrajine.
Istovremeno, priznaje da bi prekid borbi pružio Rusiji priliku da obnovi vojne kapacitete.
Upravo u tome vidi najveći rizik: ono što bi tokom zime spaslo brojne civile moglo bi da omogući pripremu novih operacija nekoliko meseci kasnije.
Zbog toga njegova analiza otvara pitanje sa kojim se suočavaju i Kijev i Moskva — da li bi privremeno zaustavljanje sukoba zaista približilo kraj rata ili samo odložilo novu fazu borbi.
Izvor: 19FortyFive, dr Majkl Rubin
