Ukrajinski lider Volodimir Zelenski izjavio je da je spreman na mirovni sporazum kojim bi se rat zaustavio na sadašnjoj liniji razdvajanja, bez prethodnog rešavanja svih teritorijalnih pitanja.
Međutim, ruski lider Vladimir Putin izneo je stav koji dovodi u pitanje takav scenario, insistirajući da se oblasti koje Moskva smatra svojim ne mogu tretirati kao ukrajinski teritorijalni ustupak.
Zelenski spreman da zaustavi rat, ali pod jednim uslovom
U intervjuu američkoj televiziji ABC News, Zelenski je poručio da Ukrajina želi što skoriji završetak rata.
– Spremni smo da zaustavimo ovaj rat što je pre moguće – rekao je Zelenski.
Prema njegovom predlogu, sukob bi mogao da bude zamrznut duž sadašnje linije fronta, čime bi se zaustavila vojna dejstva bez konačnog dogovora o statusu teritorija.
Ipak, ukrajinski lider naglasio je da Kijev neće priznati ruski suverenitet nad oblastima koje smatra privremeno okupiranim.
Time bi se razdvojila dva ključna pitanja: zaustavljanje borbi i konačno rešavanje teritorijalnog spora.
„Nećemo im pokloniti ceo Donbas!“
Zelenskom je tokom intervjua postavljeno pitanje da li bi Ukrajina pristala da se odrekne četvrtine svoje teritorije radi postizanja mira.
On je takvu mogućnost odbacio, tvrdeći da bi to značilo povlačenje ukrajinske vojske iz oblasti koje još kontroliše.
– Kada neko govori o 25 odsto, to znači da bismo morali sami da napustimo ceo Donbas i da bi oni kontrolisali 25 odsto. Sada kontrolišu 19,3 odsto – izjavio je Zelenski.
Ukrajinski lider smatra da postoji velika razlika između zaustavljanja borbi na sadašnjim položajima i povlačenja sa dodatnih teritorija.
Prema njegovom stavu, zamrzavanje rata ne bi značilo da Ukrajina pravno odustaje od svojih međunarodno priznatih granica.
Putin uzvratio: „To nije njihova teritorija!“
Ruski lider Vladimir Putin izneo je 22. oktobra potpuno drugačiji pogled na teritorijalno pitanje.
U razgovoru sa novinarom Pavlom Zarubinom odbacio je mogućnost da se oblasti koje Moskva smatra svojim predstavljaju kao teritorije koje bi Ukrajina mogla da ustupi Rusiji.
– Moj stav o tome je, pre svega, da to nije njihova teritorija. To je istorijska teritorija Rusije – poručio je Putin.
On se zatim pozvao na glasanja organizovana na tim teritorijama, čije rezultate Moskva smatra osnovom za njihovo uključivanje u Rusku Federaciju.
– Ljudi koji žive na tim teritorijama glasali su, prvo, za državnu nezavisnost, a zatim su, kao drugi korak, glasali za ponovno ujedinjenje sa Ruskom Federacijom – rekao je Putin.
Rusija rezultate tih glasanja smatra važećim, dok ih Ukrajina i većina međunarodne zajednice ne priznaju kao osnov za promenu državnih granica.
Moskva traži povlačenje ukrajinske vojske
Najveća prepreka mogućem sporazumu ostaje činjenica da Rusija ne kontroliše sve delove teritorija koje je proglasila svojim.
Moskva insistira na povlačenju ukrajinskih snaga iz preostalih delova Donjecke, Luganske, Zaporoške i Hersonske oblasti.
Takav zahtev direktno je suprotan predlogu Zelenskog da se rat zaustavi na postojećim položajima.
Za ukrajinsku stranu povlačenje bi značilo napuštanje teritorija koje njena vojska još drži, dok Rusija svoj zahtev obrazlaže sopstvenim ustavnim i političkim stavovima.
Putin je ranije poručivao da budući sporazum mora da obuhvati trajno rešavanje bezbednosnih pitanja, a ne samo privremeni prekid vatre.
Putin podsetio na Lenjina i sovjetske granice
Objašnjavajući svoj stav, Putin se ponovo oslonio na istorijsko tumačenje prema kojem su pojedine teritorije današnje Ukrajine tokom sovjetskog perioda uključene u njen sastav političkim odlukama tadašnjeg rukovodstva.
Još u februaru 2022. godine ruski lider tvrdio je da je Vladimir Iljič Lenjin imao ključnu ulogu u oblikovanju granica savremene Ukrajine.
Posebno je izdvajao Donbas i oblasti koje rusko rukovodstvo naziva Novorusijom.
Međutim, Ukrajina je nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine postala nezavisna država u međunarodno priznatim granicama.
Rusija je 2022. proglasila pripajanje Donjecke, Luganske, Zaporoške i Hersonske oblasti, nakon referenduma koje Kijev i većina međunarodne zajednice nisu priznali.
Upravo zbog toga dve strane potpuno različito pristupaju mogućim pregovorima o teritoriji.
Zelenski otkrio alarmantne brojke: Stigle samo 24 rakete za Patriot!
Pored teritorijalnih pitanja, ukrajinski lider suočava se i sa ozbiljnim problemima u snabdevanju vojske.
Zelenski je u intervjuu za ABC News izjavio da je Ukrajina tokom prethodnih 90 dana od svog strateškog partnera, Sjedinjenih Američkih Država, dobila svega 24 rakete-presretača za sisteme Patriot.
Prema njegovoj proceni, ukrajinskoj protivvazdušnoj odbrani potrebno je oko 350 takvih raketa mesečno.
To pokazuje ogroman jaz između potreba ukrajinske vojske i količina naoružanja koje stižu.
Dodatni problem predstavljaju ograničenja sistema Starlink i Starshield, od kojih zavise pojedine komunikacione i vojne aktivnosti.
Zelenski je potvrdio da određena ograničenja brzine rada i dalje postoje, uprkos ranijim očekivanjima da će biti uklonjena.
Amerikanci ponovo za pregovaračkim stolom
Diplomatski kontakti Moskve i Vašingtona intenzivirani su nakon sastanka Putina sa specijalnim izaslanikom Donalda Trampa, Stivom Vitkofom, održanog 21. oktobra u Sankt Peterburgu.
Razgovori su trajali približno tri sata i bili su posvećeni mogućnostima nastavka pregovora o završetku rata.
Samo dan ranije Vitkof je u Oslu razgovarao sa Zelenskim i evropskim liderima.
Time je američka administracija nastavila paralelne kontakte sa obe sukobljene strane, pokušavajući da pronađe osnovu za novi mirovni sporazum.
Moskva je izrazila spremnost za nastavak trilateralnih razgovora, ali insistira na tome da sporazum obuhvati šira bezbednosna pitanja i teritorijalne zahteve.
U novembru novi pokušaj završetka rata?
Zelenski je 23. oktobra saopštio da je dogovoren tehnički sastanak predstavnika Ukrajine, Rusije i Sjedinjenih Američkih Država u Abu Dabiju tokom prve polovine novembra.
Ukrajinska strana očekuje da bi nakon tog sastanka mogli da uslede i razgovori na najvišem nivou.
Međutim, ključni problem ostaje nerešen.
Kijev predlaže da vojske zaustave borbe tamo gde se trenutno nalaze, bez formalnog odricanja od teritorija. Moskva insistira na svojim teritorijalnim zahtevima i trajnom političkom rešenju.
Zato će upravo pitanje Donbasa i ostalih spornih oblasti biti jedan od najvećih izazova za američke posrednike.
Putinova poruka da je reč o teritorijama koje smatra istorijski ruskim pokazuje koliko se ruska pozicija razlikuje od predloga Zelenskog.
Predstojeći razgovori trebalo bi da pokažu da li postoji prostor za prekid vatre bez konačnog dogovora o granicama ili će teritorijalni spor ponovo sprečiti približavanje dve strane.
Izvor: ABC News, Ukrajinska pravda, ruski mediji, Reuters
