Rat dronovima između Rusije i Ukrajine ulazi u novu fazu.
Ukrajinske snage i dalje pokušavaju da pogađaju ciljeve duboko unutar ruske teritorije – rafinerije, industrijska postrojenja, skladišta i velike gradove – ali posledice tih napada više nisu uporedive sa letnjim mesecima, kada su požari posle udara stvarali ogromne oblake dima i danima punili naslovne strane.
Najnoviji masovni napad možda je najbolji primer toga.
Moskva: Oboreno 1.750 dronova i 17 „Flaminga“
Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je tokom velikog talasa napada oboreno čak 1.750 bespilotnih letelica avionskog tipa i 17 krstarećih raketa „Flamingo“.
Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin naveo je da je samo prema ruskoj prestonici upućeno oko 650 dronova.
Brojke pokazuju razmere napada.
Međutim, prema ukrajinskim izvorima, zabeležen je samo jedan uspešan pogodak.
Upravo taj odnos između ogromnog broja lansiranih sredstava i relativno skromnih rezultata otvara glavno pitanje – zbog čega ukrajinski udari više nemaju isti efekat kao ranije?
Rusija sistematski udara skladišta dronova
Jedno od mogućih objašnjenja jeste višemesečno rusko gađanje skladišta i logističkih ruta kojima se dopremaju ukrajinski dronovi.
Tokom tih napada, prema ruskim procenama, uništene su hiljade, a moguće i desetine hiljada bespilotnih letelica namenjenih za napade na ciljeve u dubini Rusije.
Ipak, poslednji veliki talas pokazuje da Kijev i dalje može da prikupi ogroman broj dronova i raketa i lansira ih u koordinisanom napadu.
Zato odgovor verovatno nije samo u uništenim skladištima.
Ukrajina sada mora da troši dronove i na odbranu
Mnogo važnija promena mogla bi da bude u načinu na koji Ukrajina raspoređuje sopstvena udarna sredstva.
Od kraja septembra ukrajinske snage sve češće napadaju ruske baze iz kojih se lansiraju dronovi prema Ukrajini.
To znači da deo dronova i raketa koji bi ranije mogao da bude poslat prema ruskim rafinerijama, fabrikama i lukama sada mora da bude usmeren na vojne baze i lansirne položaje.
Drugim rečima – Ukrajina više ne bira slobodno sve svoje mete.
Ruski udari menjaju prioritete Kijeva
Kontinuirani napadi na mostove, električne podstanice, data-centre, skladišta žita, ulja i drugu infrastrukturu stvaraju pritisak koji Kijev teško može da ignoriše.
Umesto da sva raspoloživa sredstva šalje duboko u Rusiju, deo ukrajinskih kapaciteta sada se koristi za pokušaj smanjenja pritiska na Kijev, Dnjepropetrovsk, Odesu i druge gradove.
Jedan ukrajinski kanal koji prati vazdušne napade objavio je da su između 3. i 4. oktobra gađane lokacije sa kojih Rusija lansira dronove.
Među metama su navodno bili Majkop, Gvardejsko i Primorsko-Ahtarsk.
Napadi su trajali satima.
Borba za inicijativu
U vojnoj terminologiji, ovo je klasična borba za inicijativu.
Strana koja uspe da natera protivnika da većinu svojih kapaciteta koristi kao odgovor na njene poteze praktično diktira ritam sukoba.
U ovoj fazi Rusija je, prema ovoj analizi, uspela da deo ukrajinskih sredstava odvuče sa strateške dubine i usmeri ih na ruske vojne objekte.
Time se broj udara na rafinerije, industriju i luke smanjuje, čak i ako Ukrajina i dalje raspolaže velikim brojem dronova.
Problem za Kijev: Baze za dronove teško je trajno uništiti
Tu se pojavljuje novi problem.
Ruske baze za bespilotne letelice nisu klasični aerodromi.
Mogu da imaju veliki broj stacionarnih lansirnih položaja, ukopane armiranobetonske bunkere, jednostavne pristupne puteve i raspršena skladišta.
Dronovi su manji od aviona, ne zahtevaju složene piste i lakše se skrivaju u utvrđenim skloništima.
Zbog toga je takve baze mnogo lakše obnoviti nego klasične vojne aerodrome.
Primer Starokonstantinova pokazuje koliko je to teško
Ruske snage godinama napadaju ukrajinski vojni aerodrom Starokonstantinov u Hmeljnickoj oblasti.
Korišćeni su „Iskanderi“, hipersonične rakete „Kindžal“ i krstareće rakete.
Ipak, aerodrom je uglavnom samo privremeno izbacivan iz funkcije.
Kada udari prestanu, infrastruktura se popravlja i objekat ponovo postaje operativan.
Ruski penzionisani general-major Vladimir Popov ocenio je da je klasičan vojni aerodrom praktično nemoguće potpuno uništiti konvencionalnim sredstvima.
Kod baza za dronove taj zadatak je još komplikovaniji.
Ukrajina pred teškim izborom
Kijev bi teoretski mogao da smanji napade na ruske baze dronova i ponovo veći deo svojih kapaciteta usmeri prema rafinerijama, lukama i fabrikama.
Ali takva odluka ima cenu.
Smanjenje pritiska na ruske lansirne baze moglo bi da znači povećanje broja dronova koji poleću prema Ukrajini.
Sa druge strane, nastavak napada na baze znači manje sredstava za udare duboko unutar Rusije.
To je upravo izbor koji Moskva pokušava da nametne.
Mreža baza ogromna
Ukrajinske obaveštajne strukture ranije su pominjale veliki broj ruskih baza za bespilotne letelice.
Pored kompleksa Cimbulova i baze na Donjeckom aerodromu, navodilo se još najmanje 11 velikih lokacija.
One su raspoređene kroz Brjansku, Kursku i Rostovsku oblast, Lugansku Narodnu Republiku, Krasnodarski kraj i Krim.
Takva mreža obuhvata stotine lansirnih sistema, veliki broj skladišta i kilometre pristupnih puteva.
Njena najveća vrednost možda čak nije ni samo u količini dronova koje može da lansira.
Ključ je u tome što prisiljava Ukrajinu da troši sopstvene rakete i dronove na pokušaje njenog uništavanja.
Nebeski rat tek ulazi u novu fazu
Dalji tok vazdušnog rata zavisiće od toga koja strana može brže da uništava protivničke baze, skladišta i logističke pravce – i još važnije, koja može brže da ih obnavlja.
Za sada, prema ovoj analizi, Rusija je ostvarila važan taktički rezultat.
Ukrajina je dovedena u situaciju da bira između nastavka udara duboko na rusku teritoriju i pokušaja da zaustavi talase dronova koji istovremeno pogađaju njenu sopstvenu infrastrukturu.
Upravo zato rekordni napad na Moskvu možda nije samo priča o broju dronova.
Mnogo važnije pitanje jeste ko u ovom trenutku određuje tempo rata u vazduhu.
Izvor: Ruska politika / vojna analiza
