Noć između 19. i 20. septembra pretvorila se u jednu od najdramatičnijih za Moskvu od početka sukoba u Ukrajini.
Gradonačelnik ruske prestonice Sergej Sobjanjin saopštio je da je tokom napada na svim pravcima oboreno više od 1.600 dronova, od kojih je oko 450 uništeno na prilazima Moskvi.
Sobjanjin je napad opisao kao najmasovniji do sada i ocenio da je njegov cilj bio ometanje parlamentarnih izbora u Rusiji.
Ipak, nekoliko dronova uspelo je da probije odbranu. Pogođen je objekat na teritoriji Moskovske rafinerije nafte, dok je još jedna letelica udarila u zgradu na području Orehovog bulevara.
Obim operacije otvorio je pitanje kako je moguće u kratkom vremenu pripremiti toliki broj bespilotnih letelica za gotovo istovremeni udar.
Osnivač centra za obuku bespilotne avijacije Maksim Kondratjev smatra da odgovor leži u višemesečnom gomilanju dronova.
Prema njegovoj proceni, ukrajinski proizvodni kapaciteti nisu dovoljni da za nekoliko dana obezbede toliku količinu letelica.
– Da bi prikupili bespilotne letelice za masovni napad, bilo im je potrebno vreme. Sa jedne strane vreme, a sa druge smanjena potrošnja u svakodnevnim napadima – objasnio je Kondratjev.
On smatra da je deo proizvodnje tokom dužeg perioda čuvan upravo za jedan veliki udar.
Prema toj teoriji, svakodnevna upotreba dronova privremeno je smanjivana kako bi se istovremeno stvarala velika rezerva.
Kondratjev tvrdi i da deo dronova nije proizveden u samoj Ukrajini, već da su pojedini modeli mogli da budu dopremani iz Poljske.
Kao primer navodi dron „Ljuti“, za koji tvrdi da se deo proizvodnje odvija van Ukrajine.
Takav scenario, prema njegovoj proceni, podrazumevao bi više faza: proizvodnju, transport, skladištenje, pripremu i konačno masovno lansiranje.
– Oni ovo nisu planirali ovde i sada. Mislim da se plan za ovaj napad pravio poslednjih nekoliko meseci – zaključio je Kondratjev.
Ruski vojni dopisnik Aleksandar Koc takođe je ocenio da je ruska protivvazdušna odbrana tokom udara bila veoma efikasna.
Prema njegovoj proceni, samo mali broj dronova stigao je do ciljeva, dok je najveći deo oboren pre nego što je mogao da nanese štetu.
Koc smatra da je napad mogao da ima nekoliko ciljeva.
Kao prvi navodi pokušaj ometanja izbora za Državnu dumu, dok kao drugi vidi demonstraciju sposobnosti Kijeva pred zapadnim saveznicima.
Masovni nalet mogao je, prema toj verziji, da posluži kao pokazivanje da Ukrajina i dalje može da izvede veoma veliki udar duboko na teritoriji Rusije.
Ipak, napad nije prošao bez posledica.
Moskovska rafinerija nafte pretrpela je štetu, a prerada nafte je nakon udara privremeno obustavljena.
Napad je izazvao i poremećaje u vazdušnom saobraćaju, pa su moskovski aerodromi privremeno ograničavali rad.
Ruske vlasti istovremeno upozoravaju da broj dronova koji se koriste u napadima iz meseca u mesec raste.
Upravo zato napad od 19. i 20. septembra vide kao dokaz da se veliki broj letelica može unapred nagomilati i zatim upotrebiti u jednom udaru.
Ako su Kondratjevljeve procene tačne, najveći napad na Moskvu nije bio improvizacija, već operacija koja se pripremala nedeljama ili čak mesecima.
Izvor: Reuters / Interfaks / ruski vojni izvori
