Palisa je novinarima rekao da su ukrajinske obaveštajne službe došle do informacija prema kojima je rusko vojno rukovodstvo dobilo konkretan zadatak od političkog vrha zemlje.
Kako tvrdi, naređeno je planiranje nekoliko mogućih varijanti operacije u pravcu Kijeva i Černigova.
– Zaista smo od obaveštajnih službi dobili informacije, potvrđene iz nekoliko izvora, da je vojno rukovodstvo Oružanih snaga Ruske Federacije dobilo zadatak od političkog rukovodstva da isplanira sprovođenje takve operacije u nekoliko varijanti u pravcu Kijeva i Černigova – rekao je Palisa.
Kijev već priprema odgovor
Ukrajinski zvaničnik posebno je naglasio da postoji velika razlika između planiranja operacije i odluke da ona zaista počne.
U ovom trenutku, prema njegovim rečima, ukrajinska strana ne registruje stvaranje velike ruske ofanzivne grupacije na severnim pravcima.
Ipak, Generalštab Oružanih snaga Ukrajine navodno nije čekao da se to dogodi, već je pripremio nekoliko mogućih scenarija odbrane i odgovora.
– Molim da obratite pažnju – isplanirati i pripremiti. Zaista je razmatrano nekoliko varijanti. U skladu sa tim, Generalštab je razradio moguće varijante odgovora, odbrane, zaštite i suprotstavljanja tim merama – kazao je Palisa.
On tvrdi da je sada jedan od prioriteta Ukrajine upravo sprečavanje Rusije da stvori uslove za eventualnu novu ofanzivu sa severa.
– Trenutno ne vidimo stvaranje ofanzivne grupacije na tim pravcima. Naš prioritet je da ne dozvolimo stvaranje uslova pod kojima bi Rusi uopšte mogli da započnu bilo kakve ofanzivne aktivnosti – poručio je.
Dakle, prema samoj ukrajinskoj strani, nema potvrde da je nova ruska ofanziva na Kijev počela niti da neposredno predstoji. Za sada se govori o navodnim operativnim planovima koje Moskva razmatra.
Moskva navodno želi „tampon-zonu“
Palisa tvrdi da se ruski planovi ne završavaju na mogućim scenarijima prema Kijevu i Černigovu.
Prema njegovim rečima, Moskva nije odustala ni od stvaranja takozvanih tampon-zona u Harkovskoj, Sumskoj i Černigovskoj oblasti.
Početna dubina takve zone mogla bi, prema njegovoj proceni, da bude do 20 kilometara, a kasnije bi mogla dodatno da se proširuje.
Ukrajinski general smatra da je jedan od razloga razvoj bespilotnih sistema, odnosno povećavanje njihovog dometa, zbog čega Rusija želi da ukrajinske položaje udalji od svoje granice.
– Zona uništenja raste, mogućnosti dronova rastu – objasnio je Palisa.
Šta se onda događa sa Donbasom?
Istovremeno, Palisa tvrdi da Moskva nije odustala od ciljeva u Donbasu.
Prema njegovim navodima, ruski politički vrh želi da snage Rusije do 31. decembra 2026. godine stignu do administrativnih granica Donjecke i Luganske oblasti.
Međutim, Palisa tvrdi da ruska vojna komanda smatra takav rok nerealnim i da traži njegovo pomeranje do 31. marta naredne godine.
– Političko rukovodstvo Ruske Federacije postavlja vojnom rukovodstvu zadatak da reši pitanje Donbasa, odnosno da izađe na administrativne granice Luganske i Donjecke oblasti do 31. decembra ove godine. Vojno rukovodstvo, sa druge strane, ubeđuje političko da je to nerealno i traži rok do 31. marta – rekao je Palisa.
On smatra da ni produženi rok nije realan.
To znači da se, barem prema tvrdnjama ukrajinskog zvaničnika, ne radi o prostom odustajanju Rusije od Donbasa i prebacivanju svih snaga na drugi deo fronta. Mnogo više zabrinjava mogućnost da Moskva razmatra otvaranje dodatnog pravca koji bi primorao Ukrajinu da razvlači snage na još većoj teritoriji.
Sever ponovo u fokusu
Mogućnost ponovnog ruskog prodora sa severa pominjana je i ranije.
Komandant Nacionalne garde Ukrajine Aleksandar Pivnenko upozorio je krajem juna da bi Rusija mogla da razmatra takvu operaciju, uključujući eventualno korišćenje beloruske teritorije, ukoliko bi uspela da obezbedi oko 70.000 vojnika.
Za sada nema javno potvrđenih podataka da je takva grupacija formirana.
Upravo zato Palisina izjava predstavlja upozorenje o mogućem budućem scenariju, a ne potvrdu da je Vladimir Putin doneo odluku o novom napadu na Kijev.
Ipak, činjenica da ukrajinski Generalštab već razrađuje sopstvene scenarije pokazuje da mogućnost ponovnog otvaranja severnog pravca u Kijevu više ne odbacuju kao puku teoriju.
Izvor: Informer
