Bivši britanski diplomata Alaster Kruk ocenio je da bi intenziviranje napada duboko na ruskoj teritoriji moglo da proizvede potpuno suprotan efekat od onog kojem se, prema njegovom tumačenju, nadaju zapadne zemlje.
Umesto da rusko stanovništvo postane umornije od rata i počne da vrši pritisak na vlasti da promene kurs, Kruk smatra da sve veći broj napada može da proizvede dublji bes i zahtev da Moskva uzvrati znatno snažnije.
O takvoj mogućnosti govorio je u razgovoru sa Glenom Dizenom, posebno se osvrćući na nedavni napad u Moskvi.
Napad u Moskvi mogao bi da promeni rusku računicu
Prema opisu koji je Kruk izneo, meta napada bio je italijanski restoran smešten u podnožju jedne od poznatih moskovskih visokih zgrada iz kompleksa koji se često naziva „Sedam sestara“.
Objekat je tog dana, prema informacijama pomenutim u razgovoru, bio zatvoren za javnost zbog svadbenog prijema kojem su prisustvovala i dvojica visokih generala ruskog ratnog vazduhoplovstva.
Jedna žena pojavila se noseći predmet predstavljen kao svadbeni poklon.
Obezbeđenje ju je zaustavilo na ulazu, nakon čega je eksplozivna naprava aktivirana.
Kruk pretpostavlja da je osoba koja je upravljala operacijom mogla da bude na bezbednoj udaljenosti i da je eksploziv aktivirala kada je postalo jasno da paket neće proći kontrolu.
Prema njegovom opisu, u napravi su se nalazile i kuglice namenjene povećanju razornog dejstva, a dvojica generala su poginula.
Kruk: Ne tvrdim da je Zapad umešan
Kruk je naglasio da nema dokaze niti povlašćene informacije da je neka zapadna obaveštajna služba bila umešana u operaciju.
Ipak, smatra da će za buduću rusku reakciju mnogo važnije biti ono što Moskva sama zaključi.
Prema njegovoj proceni, rusko rukovodstvo moglo bi da posumnja da su zapadne službe obezbedile obaveštajne podatke potrebne za utvrđivanje vremena i mesta na kojem će se dvojica generala nalaziti.
Čak i ako takva pretpostavka nije dokazana, Kruk smatra da bi upravo ruska procena porekla operacije mogla da bude presudna za odluku o eventualnom odgovoru.
Menja se vrsta meta
Kruk napad u Moskvi posmatra kao deo šireg obrasca.
On ga povezuje sa prethodnim napadima na ciljeve na ruskoj teritoriji, uključujući udare na civile na plaži na Crnom moru, turističke objekte i druge mete van klasične vojne infrastrukture.
Prema njegovom mišljenju, upravo promena vrste ciljeva može da bude posebno značajna.
Raniji udari bili su snažno koncentrisani na rafinerije, skladišta i drugu infrastrukturu. Sada se, međutim, pojavljuju i plaže, turistička mesta i operacije usmerene protiv konkretnih ljudi duboko unutar Rusije.
To otvara pitanje koliko dugo će Moskva smatrati da je njen dosadašnji način reagovanja dovoljan.
„Upozorenja možda više neće biti dovoljna“
Kruk smatra da bi rusko rukovodstvo moglo da dođe do zaključka da upozorenja i ograničeni odgovori više ne odvraćaju protivnika.
U tom slučaju, prema njegovoj proceni, Moskva bi mogla da odluči da je potrebna mnogo snažnija akcija kojom bi pokazala da određene vrste napada više neće tolerisati.
On, međutim, ne očekuje impulsivnu ili trenutnu reakciju.
Naprotiv, smatra da Rusija takve odluke donosi postepeno i na osnovu sopstvene procene odnosa rizika i koristi.
Upravo zato napad u Moskvi vidi kao moguću prelomnu tačku koja možda neće odmah proizvesti odgovor, ali bi mogla da promeni način na koji Kremlj određuje granice prihvatljivog.
Zapad možda očekuje potpuno pogrešnu reakciju
U osnovi čitavog problema, prema Kruku, nalazi se jedna važna zapadna pretpostavka.
Ideja je da će napadi duboko u Rusiji povećati strah stanovništva, pojačati nezadovoljstvo ratom i navesti građane da odgovornost prebace na Vladimira Putina.
Takav pritisak bi, prema toj logici, trebalo da učini Moskvu spremnijom za pregovore.
Kruk smatra da se događa upravo suprotno.
Prema njegovom utisku o raspoloženju u Rusiji, napadi stvaraju bes i želju da se pretnja ukloni, a ne da se politika prema ratu ublaži.
To znači da strategija koja bi trebalo da smanji spremnost Rusije za nastavak sukoba može zapravo da poveća politički prostor za još intenzivnije vojne operacije.
Moskva ima još prostora za eskalaciju
U razgovoru su pomenuti i mogući scenariji ruske eskalacije.
Među njima se navode pomorska blokada, zatvaranje Odese i znatno snažniji pritisak na Kijev.
Istovremeno se ukazuje da Ukrajina ne raspolaže neograničenim količinama sistema protivvazdušne odbrane.
Ako bi Rusija dodatno povećala intenzitet udara, postojeća ukrajinska PVO mogla bi da bude izložena još većem pritisku.
Dve potpuno suprotne računice
Američki pristup, prema navodima iz razgovora, polazi od drugačijeg zaključka.
Marko Rubio je raketne udare opisao kao način povećavanja pritiska na Putina kako bi Rusija postala spremnija za pregovore i prekid vatre.
Problem je u tome što Moskva iste udare može da protumači potpuno drugačije.
Iz ruske perspektive, duboki napadi mogu da posluže kao potvrda dugogodišnje tvrdnje Kremlja da bi Ukrajina čvrsto vezana za NATO postala platforma za direktne udare na rusku teritoriju.
Tako ista vojna akcija proizvodi dve potpuno različite političke posledice.
Jedna strana očekuje da će pritisak proizvesti popuštanje.
Druga taj isti pritisak može da shvati kao dokaz da popuštanje više nije moguće.
Najopasnija tačka tek može da dođe
Kruk zato upozorava da bi najopasniji trenutak mogao da nastupi onda kada Moskva zaključi da njen dosadašnji odgovor više nije dovoljan da promeni ponašanje protivnika.
U tom slučaju, prema njegovoj proceni, ruska eskalacija više ne bi morala nužno da ostane ograničena samo na teritoriju Ukrajine.
Upravo ta mogućnost čini pogrešno čitanje ruskog odgovora posebno opasnim – jer ono što jedna strana vidi kao način da iznudi kompromis, druga može da protumači kao razlog za prelazak na mnogo viši nivo sukoba.
Izvor: razgovor Alastera Kruka sa Glenom Dizenom
