Ipak, godine provedene zajedno ne znače uvek i sreću. Ponekad ljudi ostanu u odnosu toliko dugo da zaborave kako izgleda život koji biraju zbog sebe.
„Godinama sam govorila sebi da je sve u redu. Nije bilo“
Imala sam 43 godine kada sam prvi put ozbiljno pomislila da više ne želim da živim život koji sam do tada vodila. Moj suprug i ja bili smo zajedno skoro 20 godina. Imali smo decu, zajednički stan, prijatelje koje smo uglavnom delili i rutinu koja je spolja izgledala potpuno normalno.
Nije bilo velikih svađa, prevare ni nekog dramatičnog događaja koji bi mogao da posluži kao razlog za razvod. Upravo je to bilo najteže. Bila sam nesrećna, ali nisam imala „dovoljno veliki“ razlog koji bih mogla da objasnim drugima.
Vremenom smo prestali da razgovaramo o stvarima koje nisu bile vezane za račune, obaveze i decu. Kada bih rekla da želim nešto da promenim, on bi odgovorio da preterujem. Kada bih pokušala da razgovaram o tome kako se osećam, razgovor bi se završio ćutanjem.
Jednog jutra sam se pogledala u ogledalo i shvatila da više ne prepoznajem osobu koju gledam. Nisam želela drugi brak, drugog muškarca niti neki potpuno drugačiji život. Želela sam samo da ponovo osetim da je moj život moj.
Odluka da odem nije došla preko noći. Mesecima sam štedela novac, razgovarala sa bliskim ljudima i pokušavala da zamislim kako bi izgledao život kada bih prestala da se plašim tuđeg mišljenja.
Najviše sam se plašila reakcije dece. Mislila sam da će me optužiti da sam sebična. Umesto toga, jedno od njih mi je reklo: „Mama, prvi put posle dugo vremena vidim da se smeješ.“
Ta rečenica mi je bila dovoljna.
Prvih nekoliko meseci bilo je teško. Morala sam da se naviknem na tišinu u stanu, sama plaćam račune i donosim odluke bez konsultovanja sa drugom osobom. Ali počela sam da radim stvari koje sam godinama odlagala. Upisala sam kurs koji sam oduvek želela, počela ponovo da se viđam sa prijateljicama i otišla na prvo putovanje potpuno sama.
Danas ne tvrdim da je odluka bila laka. Bilo je dana kada sam se pitala da li sam pogrešila. Ali sada znam da nisam morala da čekam da se dogodi nešto strašno da bih priznala sebi da nisam srećna.
Posle 20 godina braka nisam počela život ispočetka zato što sam želela da pobegnem od prošlosti. Počela sam ga ponovo zato što sam shvatila da imam pravo da izaberem kako želim da izgleda moja budućnost.
„Najveća promena nije bila odlazak od njega. Bila je odluka da se vratim sebi.“
