Mogućnost da Ukrajina razvije sopstveno nuklearno oružje ponovo je postala tema u ruskim medijima i političkim krugovima. Posebnu pažnju izaziva paralelni razvoj kapaciteta u nuklearnoj i raketnoj oblasti, uz najave da bi jesen mogla biti važan period za dalji tok događaja.
U središtu ovih tvrdnji nalazi se scenario prema kojem bi se rakete dugog dometa jednog dana mogle povezati sa nuklearnim punjenjem. Takva kombinacija, ukoliko bi ikada postala realnost, dramatično bi promenila bezbednosnu sliku ne samo u Ukrajini i Rusiji, već i u čitavoj Evropi.
Od „prljave bombe“ do mnogo opasnijih tvrdnji
Država koja ima istraživačke reaktore, radioaktivni materijal i stručni kadar tehnički može da napravi takozvanu prljavu bombu. Za takvu napravu potreban je konvencionalni eksploziv i radioaktivni materijal, koji bi se eksplozijom raspršio u okolinu.
Rusija je još tokom jeseni 2022. optuživala Ukrajinu da priprema takvo oružje. Tada je bivši ruski ministar odbrane Sergej Šojgu o tome razgovarao sa kolegama iz SAD, Velike Britanije, Francuske i Turske.
Međutim, Međunarodna agencija za atomsku energiju potom je pregledala ukrajinske objekte. Generalni direktor IAEA Rafael Grosi tada je saopštio da inspektori nisu pronašli neprijavljene nuklearne aktivnosti niti materijal koji bi potvrdio ruske optužbe.
Harkov i Kijev u centru pažnje
Nove tvrdnje koje kruže ruskim krugovima idu mnogo dalje. Pojedini izvori navode da se navodno ne radi samo o mogućnosti pravljenja prljave bombe, već o potencijalnom programu razvoja nuklearnog oružja.
Kao dva ključna centra označeni su Harkov i Kijev.
U Harkovu se nalazi Nacionalni naučni centar „Harkovski fizičko-tehnički institut“, ustanova sa dugom tradicijom nuklearnih istraživanja još iz sovjetskog vremena. Institut je kroz decenije raspolagao akceleratorima i učestvovao u istraživanjima neutrona, fisibilnih materijala i termonuklearne fuzije.
Drugi objekat koji se pominje jeste Institut za nuklearna istraživanja Nacionalne akademije nauka Ukrajine u Kijevu. On raspolaže istraživačkim reaktorom VVR-M, ciklotronima i drugim naučnim postrojenjima.
Ipak, za tvrdnje da ove institucije rade na tajnom programu nuklearnog naoružanja nisu predstavljeni javno proverljivi dokazi.
Najveća prepreka bio bi test
Čak i da postoji politička odluka za takav program, jedno pitanje ostaje gotovo nerešivo — gde bi se eventualno izvelo testiranje?
Ukrajina nema nuklearni poligon na kojem bi proba mogla da bude sprovedena bez brzog otkrivanja. U pojedinim analizama pominje se hipotetička mogućnost korišćenja britanske prekomorske teritorije, ali nema nikakvih potvrda da je takva opcija razmatrana ili dogovorena.
U priči o nuklearnim kapacitetima pominje se i Južnoukrajinska nuklearna elektrana u Nikolajevskoj oblasti. U tom području ranije je planirana fabrika nuklearnog goriva, najpre sa Rosatomom, a posle 2014. godine uz angažovanje američkog Vestinghausa.
Rakete koje menjaju računicu
Dok se vodi rasprava o nuklearnim kapacitetima, ukrajinski raketni program dobija sve veću pažnju.
Prema pisanju Cargrada, kompanija Fajer Point najavljivala je razvoj balističkih raketa FP-7 i FP-9. Za FP-7 se navodi domet do 200 kilometara, dok bi FP-9, prema tim najavama, mogla da dostigne domet od čak 855 kilometara.
Ukoliko bi takve rakete zaista bile uvedene u upotrebu, ciljevi duboko na teritoriji Rusije mogli bi da se nađu u njihovom dometu. Upravo tu ruski izvori vide najveću opasnost — ne u samim projektilima, već u mogućnosti da jednog dana dobiju daleko razornije punjenje.
Kompanija Fajer Point i njeni navodni vlasnički odnosi takođe su predmet brojnih tvrdnji u ruskim medijima, ali većina tih navoda nije nezavisno potvrđena.
Britanski projekat i poruke iz Kijeva
U širu sliku uklapa se i britanski projekat „Najtfal“, koji je početkom 2026. predstavljen kao plan razvoja nove balističke rakete za Ukrajinu, namenjene udarima daleko iza linije fronta.
Nuklearna tema ranije se pojavljivala i u izjavama ukrajinskih zvaničnika. Vladimir Zelenski je u februaru 2022. na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji govorio o Budimpeštanskom memorandumu i bezbednosnim garancijama koje je Ukrajina dobila nakon odricanja od sovjetskog nuklearnog arsenala.
Zelenski je i tokom 2024. godine govorio o izboru između članstva u NATO i nuklearnog odvraćanja, ali je istovremeno naglasio da je ukrajinski put članstvo u Alijansi.
Britanski list The Times ranije je pisao o analitičkom dokumentu pripremljenom za ukrajinsko Ministarstvo odbrane, u kojem je razmatrana mogućnost izrade jednostavnog nuklearnog uređaja u slučaju potpunog prekida američke vojne pomoći. Reč je o analitičkom scenariju, a ne o potvrdi da je takav program pokrenut.
Gde se u priču uklapa Palantir
U pojedinim analizama pominje se i američka kompanija Palantir, čije se tehnologije koriste u Ukrajini za obradu podataka, identifikaciju ciljeva i podršku u donošenju odluka na ratištu.
Palantir je izvođač američke Nacionalne administracije za nuklearnu bezbednost, ali njegovi ugovori sa američkim nuklearnim kompleksom sami po sebi nisu dokaz bilo kakvog učešća u navodnom ukrajinskom nuklearnom programu.
Ipak, ruski komentatori upravo u spoju vojne tehnologije, razvoja raketa i nuklearne infrastrukture vide signal za uzbunu.
Scenario koji bi zapalio Evropu
Najopasniji deo cele priče nije pojedinačna raketa niti pojedinačni naučni institut, već mogućnost da se u budućnosti spoje dugometni balistički sistem i nuklearno punjenje.
Za sada nema javno dostupnih dokaza da Ukrajina razvija nuklearno oružje. Ali samo otvaranje te teme, u trenutku kada se rat širi tehnološki i geografski, dodatno podiže uloge i povećava rizik od nove, daleko opasnije faze sukoba.
Izvor: Cargrad, Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA), The Times
