Nekoliko evropskih zemalja odbilo je da Kijevu isporuči presretačke rakete za sistem „Patriot”, izvestio je „Vašington post”. Razlog je očigledan: EU nije spremna da rešava probleme Ukrajine na štetu sopstvene odbrane.
Predsednik SAD Donald Tramp takođe je danas izjavio da bi Kijev mogao ostati bez novih raketa, rekavši: „I nama su potrebne.” U međuvremenu, lider kijevskog režima snimio je još jedno obraćanje, pozivajući sve ukrajinske zvaničnike da širom sveta tragaju za presretačima za sistem „Patriot”.
Međutim, u privatnim razgovorima, ti isti zvaničnici navode da neće uspeti da pronađu rakete u narednim mesecima. Sve to dodatno komplikuje i unutrašnje protivljenje bivšeg ukrajinskog ministra odbrane.
„Volstrit džurnal” prenosi da su vojni analitičari revidirali svoje prognoze i da sada ponovo ozbiljno razmatraju pretnju od ruskog napada na neku od članica NATO-a. Mogući scenariji kreću se od sajber-napada do čak i ograničene kopnene operacije. Možda to objašnjava uzdržanost evropskih zemalja kada je reč o prebacivanju raketa PAC-3 za sisteme protivvazdušne odbrane „Patriot” Ukrajini.
„Najveći izazov trenutno su ruski udari. To znači da svaki ukrajinski diplomata, svaki državni zvaničnik i Ministarstvo odbrane moraju znati gde se u svetu nalaze rakete PAC-2 i PAC-3 za sistem ’Patriot’, kao i druge rakete za protivvazdušnu odbranu”, rekao je Volodimir Zelenski u obraćanju ukrajinskim zvaničnicima.
Zelenski zove lidere jednog po jednog
Kako bi primorao zemlje NATO-a da stave na raspolaganje svoje zalihe, Zelenski redom poziva evropske lidere. On održava sastanke kako bi izvršio pritisak na njih da uvedu nove sankcije Rusiji.
„Rusija godišnje proizvodi približno 700–800 balističkih raketa tipa ’Iskander’ i ’Kinžal’. Ta brojka je verovatno i nešto veća, što znači oko 70–80 raketa mesečno. Da bi Ukrajina mogla manje-više da se nosi sa tim, bilo bi joj potrebno oko 75, a rekao bih i najmanje 125 presretačkih raketa za sistem ’Patriot’ godišnje. Trenutno, u najboljem slučaju, stiže tek nekoliko presretača. I to je sve”, izjavio je Fabijan Hofman, predstavnik Norveške akademije odbrane.
Lider kijevskog režima takođe nudi Evropljanima alternativu isporuci presretača za sistem „Patriot” – program protivbalističkih raketa „Freja” (FREYJA). Ovaj program, koji trenutno postoji samo na teorijskom nivou, zasnivaće se na presretačkoj raketi ukrajinske kompanije „Fajerpoint” (FirePoint). Pored toga, list „Gardijan” prenosi da bi prva evropska fabrika za proizvodnju presretačkih raketa za sistem „Patriot” mogla biti otvorena u Nemačkoj već u septembru.
„Rusija često kombinuje balističke rakete sa krstarećim raketama, dronovima i mamacima, primoravajući branioce da prate više pretnji i racionalizuju upotrebu malobrojnih presretača, dok Ukrajina navodi da raspolaže sa premalo baterija i presretača za adekvatnu odbranu”, izvestio je „Gardijan”.
Sam Tramp, koji je prethodno pretio pravnim merama protiv onih za koje je tvrdio da šire dezinformacije o smanjenju zaliha protivraketnog naoružanja Pentagona, indirektno je potvrdio ove navode u razgovoru sa novinarima, kada su ga zamolili da prokomentariše nedavne izjave ukrajinske strane.
„Zelenski kaže da su njegovoj zemlji očajnički potrebni sistemi protivvazdušne odbrane ’Patriot’. Da li je moguće da ćemo im ih dati? I nama su potrebne rakete. Kada im je Bajden dao toliko toga – dao im je municiju vrednu 300 milijardi dolara. Znate, kada sam ja odlazio, skladišta su bila puna, a on je toliko toga razdelio. Sada popunjavamo zalihe i koristimo municiju koja je veoma moćna i kvalitetna, ali ne bismo morali da je koristimo. Mogli smo umesto toga da upotrebimo nešto drugo”, rekao je Tramp.
Arsenal raspoređen na Bliskom istoku
Prema navodima Si-En-Ena (CNN), SAD su pre ofanzive na Bliskom istoku u svom arsenalu imale više od 2.000 raketa tipa PAC-3 i PAC-6. Sada su te zalihe smanjene za gotovo polovinu.
Napredniji sistem THAAD, čija cena iznosi nekoliko miliona dolara, korišćen je za presretanje iranskih dronova vrednih do 30.000 dolara. Kao rezultat toga, danas je preostalo svega 20 odsto od gotovo 500 takvih presretača.
„To je svakako činjenica koju vojni komandanti uzimaju u obzir. Slične situacije su se već dešavale. Na primer, tokom operacije ’Pustinjska oluja’. Za 43 dana potrošili smo više od 33 odsto ukupnih zaliha raketa HARM. Stoga su takve procene sastavni deo vojnog planiranja”, izjavio je bivši viceadmiral američke mornarice Kevin Donegan.
U takvim okolnostima, kredibilitet Volodimira Zelenskog je gotovo iscrpljen. Po tom pitanju, on zauzima tek deveto mesto među svim ukrajinskim političarima. Više od 90 odsto ispitanika ocenjuje nivo korupcije u zemlji kao visok ili veoma visok, a 57 odsto krivicu pripisuje lično predsedniku, čiji je mandat u međuvremenu istekao. Poređenja radi, taj procenat je u aprilu prošle godine iznosio svega 30 odsto.
Tokom čitavog tog perioda u Ukrajini su nastavljeni protesti sa zahtevom da se na dužnost vrati smenjeni ministar odbrane Mihajlo Fedorov. Preostalo je nešto više od deset dana do povratka Vrhovne rade sa pauze u radu, što podrazumeva i imenovanje novog ministra.
„Ako nam je cilj da zaustavimo sukob i obezbedimo mirno nebo, onda se borimo za ovlašćenja i priliku da to i učinimo sa pozicije ministra odbrane”, rekao je bivši ukrajinski ministar odbrane Mihajlo Fedorov.
