Pripadnici puka Azov iz sastava Nacionalne garde Ukrajine izveli su napade na ciljeve u blizini okupiranog Mariupolja i ruske granice, a videosnimci tih akcija objavljeni su danas, prenosi Kyiv Independent.
Istovremeno, pojavili su se izveštaji o nestašici dizela na tom području, dok su Ukrajina i Rusija postigle dogovor o tehničkim uslovima za evakuaciju oko 6.000 civila iz okupiranog dela Hersonske oblasti.
Ukrajinske vlasti saopštile su i da je sa teritorija pod ruskom kontrolom vraćeno osmoro dece.
„Ukrajinski teritorij mora biti oslobođen od ruskih trupa. Najpouzdaniji način da se to postigne jest pomicanje sanitarne zone za neprijateljsku logistiku bliže samoj Rusiji i okupiranom Krimu“, navodi se u saopštenju Azova.
Na objavljenim snimcima vide se napadi na putevima Mariupolj-Taganrog i Mariupolj-Volnovaha.
Mariupolj je pod ruskom kontrolom od maja 2022. godine, nakon povlačenja ukrajinskih snaga iz čeličane Azovstal, gde su među braniocima bili i pripadnici tadašnjeg bataljona Azov.
Nestašica goriva zbog ukrajinskih udara
Bivši savetnik gradonačelnika Mariupolja Petro Andrjuščenko izjavio je da su stalni ukrajinski napadi izazvali ozbiljnu nestašicu dizela na okupiranim teritorijama.
Ukrajina je poslednjih nedelja pojačala dalekometne napade na ruske vojne objekte i infrastrukturu, kako na okupiranim teritorijama, tako i unutar same Rusije.
Dogovor o evakuaciji 6.000 civila iz Hersonske oblasti
Ukrajina i Rusija usaglasile su tehničke detalje evakuacije oko 6.000 civila iz okupiranog grada Oleški i okolnih područja uz liniju fronta, izjavio je ukrajinski ombudsman Dmitro Lubinec.
On je rekao da su predstavnici dve strane još 15. maja razgovarali o organizaciji evakuacije.
„Što se tiče tehničkih detalja, sve smo dogovorili. Sada od ruske strane čekamo datum kada će započeti prekid vatre i kada će moći početi sama fizička evakuacija“, izjavio je Lubinec.
Cilj je prebacivanje civila na teritoriju pod kontrolom Ukrajine.
Oleški se nalazi na istočnoj obali Dnjepra, nedaleko od fronta, nakon što je Ukrajina oslobodila Herson krajem 2022. godine.
Stanovnici koji su uspeli da pobegnu ranije su govorili o nestašici hrane, vode i lekova, kao i o miniranim putevima i teškim humanitarnim uslovima dodatno pogoršanim nakon rušenja brane Kahovka 2023. godine.
Kijev odbacuje ruske optužbe o civilnim žrtvama
Ukrajinski Generalštab odbacio je ruske tvrdnje da je u ukrajinskom napadu dronovima u Luganskoj oblasti poginulo šest ljudi i povređeno više desetina dece.
Kijev tvrdi da su gađani isključivo vojni ciljevi.
Ruski predsednik Vladimir Putin osudio je navodni napad, dok je Moskva zatražila hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN.
Ukrajinska vojska optužbe je nazvala „obmanjujućim informacijama“ i poručila da poštuje međunarodno humanitarno pravo.
Ruska poverenica za ljudska prava Jana Lantratova tvrdila je da su dronovi pogodili studentski dom i fakultetsku zgradu u Starobilsku, pri čemu je ranjeno 35 dece.
Ukrajinska strana, međutim, navodi da je pogodila ruske vojne ciljeve u tom području, uključujući rafineriju, skladišta municije, sisteme PVO i jedno od sedišta elitne ruske jedinice za dronove.
Ukrajina vratila osmoro dece sa okupiranih teritorija
Ukrajinska organizacija Save Ukraine saopštila je da je tokom protekle sedmice vraćeno osmoro dece i tinejdžera sa teritorija pod ruskom kontrolom.
„Svatko od njih pretrpio je pritisak, prijetnje, strah i pokušaje ‘preodgoja', ali danas je sve to konačno iza njih“, navodi organizacija.
Među decom je i sedamnaestogodišnja Alina, koja je, prema navodima organizacije, trpela maltretiranje u školi zbog toga što je Ukrajinka.
Deca su vraćena u okviru inicijative Bring Kids Back UA.
Prema ukrajinskoj bazi „Deca rata“, od februara 2022. godine najmanje 20.000 ukrajinske dece odvedeno je u Rusiju ili na teritorije pod ruskom kontrolom, dok ukrajinske vlasti tvrde da bi stvarni broj mogao biti znatno veći.
Međunarodni krivični sud izdao je 2023. godine naloge za hapšenje Vladimira Putina i ruske poverenice za prava dece Marije Lvove-Belove zbog navodne uloge u deportaciji dece.
Krimski Tatari upozoravaju na nastavak represije
Krimskotatarska aktivistkinja Lija Gazi izjavila je da njen narod i danas trpi posledice deportacije koju je sovjetski režim sproveo 1944. godine.
„U našim domovima i danas žive stranci, a najstrašnije je što nekažnjivost tih zločina omogućuje da se oni neprestano ponavljaju“, rekla je ona.
Sovjetske vlasti su tokom Drugog svetskog rata deportovale više od 190.000 krimskih Tatara u Centralnu Aziju, dok je veliki broj ljudi stradao tokom progona.
Prema podacima ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova, Rusija trenutno drži gotovo 300 ljudi sa Krima pod politički motivisanim optužbama, među kojima je 159 krimskih Tatara.
