U jednom trenutku delovalo je da se situacija smiruje, ali to je, kako se ispostavilo, bio samo kratak predah. Nakon što je ruska fregata napustila područje, u Japanu se moglo čuti ono kolektivno olakšanje — kratko, tiho, gotovo oprezno.
Zvanično objašnjenje bilo je tehničke prirode: posada proverava sisteme i uvežbava proceduru zaranjanja na maksimalnu dubinu. Ali, kako to obično biva, ono što je na papiru rutina, na terenu se čita drugačije.
U Tokiju, čini se, nisu baš bili sigurni šta tačno znači to zaranjanje, koliko će trajati i šta zapravo stoji iza njega.
Pre toga, pažnja je već bila podignuta na viši nivo. Japanski medij Traffic News prvi je preneo da je u blizini teritorije primećen ruski ratni brod.
Sve se to dešava u trenutku kada su Sjedinjene Američke Države zaokupljene sukobom sa Iranom, što dodatno komplikuje širu sliku.
U Azijsko-pacifičkom regionu, gde se i inače pažljivo meri svaki potez, ovakva aktivnost Rusije ne prolazi ispod radara. Već nekoliko dana prati se, analizira i tumači — nekad uz zadršku, nekad uz otvorenu zabrinutost.
Japan, kao saveznik SAD, našao se u nezgodnoj poziciji posmatrača koji ne zna da li gleda seriju izolovanih manevara ili deo šireg obrasca.
U takvim situacijama, pitanje više nije samo šta se dogodilo, već i šta tek može da usledi. I upravo tu, između zvaničnih saopštenja i neizgovorenih pretpostavki, ostaje prostor koji svi pažljivo posmatraju, ali ga retko ko naglas tumači.
