Iako u NATO-u insistiraju da nije reč o povlačenju već o „optimizaciji“, odluka dolazi u trenutku kada Vašington sve otvorenije najavljuje smanjenje vojnog angažmana u Evropi i prebacivanje strateškog fokusa na Indo-Pacifik.
„Ne radi se o brojevima. Radi se o optimizaciji i obezbeđivanju sigurnosti svih ljudi koji žive na Kosovu i širom regiona“, izjavio je za ovaj albanski portal portparol vrhovnog komandanta NATO-a za Evropu Martin O'Donel.
Prema njegovim rečima, NATO planira „oprezan i promišljen povratak“ na nivoe prisustva koji su postojali pre eskalacije tenzija 2023. godine.
„Procene bezbednosti će se vršiti neprekidno. Ako budu potrebna dodatna prilagođavanja, u jednom ili drugom smeru, mi ćemo ih sprovesti“, poručio je O’Donel.
On je naglasio da NATO ne napušta Kosovo i Metohiju i podsetio da je KFOR i ranije povećavao ili smanjivao broj vojnika u zavisnosti od situacije na terenu.
Širi kontekst: Amerika smanjuje ulogu u Evropi
Najava dolazi samo nekoliko dana nakon pisanja američkog lista „Njujork tajms“ da administracija predsednika Donalda Trampa priprema značajno smanjenje američkih vojnih kapaciteta koji su na raspolaganju NATO-u u Evropi.
Prema tim navodima, broj američkih borbenih aviona F-16 i F-15E namenjenih evropskom kontinentu trebalo bi da bude smanjen sa oko 150 na 100, dok su planirana i smanjenja pomorskih izviđačkih kapaciteta, aviona za dopunu gorivom u vazduhu, kao i preraspoređivanje nosača aviona, podmornica i drugih vojnih sredstava.
Novi vrhovni komandant NATO-a u Evropi Aleksus Grinkevič nedavno je u Berlinu priznao da će evropski saveznici i Kanada morati da preuzmu veći deo odgovornosti za bezbednost kontinenta, dok se SAD sve više usmeravaju na suparništvo sa Kinom. Zbog toga se odluka o KFOR-u u delu analitičkih krugova tumači kao prvi konkretan signal nove faze unutar Alijanse – faze u kojoj će NATO pokušati da održi postojeći nivo angažovanja u Evropi sa manje američkih resursa.
„Nećemo dozvoliti bezbednosni vakuum“
Uprkos najavljenim promenama, NATO poručuje da Zapadni Balkan ostaje jedan od ključnih bezbednosnih prioriteta.
„Važno je naglasiti da je rešenje koje je potrebno – političko rešenje“, rekao je O’Donel, navodeći da NATO i KFOR održavaju stalne kontakte sa liderima u regionu.
Podseća se i da je vrhovni komandant Alijanse prethodnih dana posetio Beograd, gde je razgovarao sa srpskim zvaničnicima o bezbednosnoj situaciji u regionu.
„Nećemo dozvoliti da se stvori bezbednosni vakuum“, poručio je Grinkevič.
Ipak, pitanje koje se sve češće postavlja u evropskim bezbednosnim krugovima nije da li NATO namerava da napusti Kosovo i Metohiju, već da li će Alijansa moći da zadrži isti nivo „odvraćanja“ u Evropi u uslovima kada Sjedinjene Američke Države sve jasnije pokazuju da više ne žele da nose glavni teret bezbednosti kontinenta.
