Povod za novu debatu predstavljaju tri non-pejpera koja su poslednjih nedelja predstavile pojedine članice EU, a koji predviđaju različite modele postepenog uključivanja Zapadnog Balkana u evropske institucije.
Prema jednom od predloga, koji su iznele Francuska, Nemačka i zemlje Beneluksa, buduće članice Evropske unije mogle bi da dobiju ograničena prava u odnosu na sadašnjih 27 članica.
Istovremeno, nemački kancelar Fridrih Merc predložio je da zemlje Zapadnog Balkana i Moldavija dobiju status posmatrača u EU, dok bi Ukrajina stekla status pridružene članice bez prava glasa.
Tzv. Kosovo, međutim, ostaje u specifičnom položaju – iako je u decembru 2022. godine podnelo zahtev za članstvo u Evropskoj uniji, o tome do danas nije vođena formalna rasprava u evropskim institucijama, piše RSE i podseća da je za dobijanje statusa kandidata potrebna jednoglasna podrška svih država članica, a pet zemalja EU – Grčka, Rumunija, Slovačka, Španija i Kipar – ne priznaju nezavisnost Kosova.
Analitičar Evropske inicijative za stabilnost Adi Ćerimagić ocenjuje da se u Briselu i evropskim prestonicama ne vodi ozbiljna rasprava o kosovskoj kandidaturi.
„Predlozi koji se sada pojavljuju za ubrzanje proširenja ostavljaju tzv. Kosovo van većine svojih elemenata i jedva da odražavaju želju Kosova da se pridruži Evropskoj uniji“, rekao je Ćerimagić.
On smatra da tzv. Kosovo predstavlja najbolji primer udaljavanja procesa proširenja od principa zasnovanog na zaslugama.
„To je jedina zemlja Zapadnog Balkana koja je podnela zahtev za članstvo, a još nema status kandidata. Istovremeno, prema ocenama Evropske komisije, bolje je pripremljena od Bosne i Hercegovine, koja već ima status kandidata i odluku o otvaranju pregovora“, naveo je Ćerimagić.
S druge strane, stručnjak za proširenje pri Evropskom savetu za spoljne odnose Enđeluše Morina smatra da novi francusko-nemački predlog ipak ostavlja prostor i za tzv. Kosovo.
Ona podseća da je tzv. Kosovo, uprkos tome što nema status kandidata, već uključeno u pojedine evropske inicijative, među kojima su Sepa sistem, takozvani zeleni koridori za promet robe i ukidanje rominga.
„Činjenica da Kosovo nije dobilo odgovor na zahtev za status kandidata ne znači da se ne tretira prema zaslugama“, rekla je Morina.
Prema njenim rečima, francusko-nemački dokument odnosi se na sve zemlje koje teže članstvu u EU, što, kako ocenjuje, predstavlja signal da bi tzv. Kosovo moglo biti uključeno u buduće faze postepene integracije.
Morina smatra da bi tzv. Kosovo, ukoliko nastavi sa reformama, ispuni obaveze iz Plana rasta i konsoliduje institucije, moglo da napreduje na evropskom putu i bez formalnog odgovora na zahtev za članstvo.
Ćerimagić, međutim, upozorava da pitanje kosovske kandidature ne može dugo ostati po strani i poziva države članice koje podržavaju tzv. Kosovo da insistiraju na razmatranju njegove aplikacije.
„Kada ovo pitanje bude ozbiljno razmotreno, odgovor je jasan: Kosovo treba tretirati najmanje isto kao Bosnu i Hercegovinu. A pošto nastavlja da ostvaruje rezultate tamo gde drugi ne uspevaju, taj napredak treba nagraditi, a ne ignorisati“, zaključio je Ćerimagić za Radio Slobodna Evropa.
