Nedavni incident u jednoj osnovnoj školi u Beogradu, gde je učenik šestog razreda tokom časa fizičkog vaspitanja izgubio svest i završio u bolnici nakon što ga je drug davio na njegov sopstveni pristanak, ponovo je otvorio alarmantno pitanje: Da li su naša deca žrtve izuzetno opasnih internet izazova?
Iako na prvi pogled deluje kao neshvatljiv incident, stručnjaci upozoravaju da je reč o globalno rasprostranjenom i izuzetno opasnom fenomenu pod nazivom „The Choking Game“ (Igra davljenja) ili „Blackout Challenge“ (Izazov gubitka svesti), koji je redefinisan i masovno raširen putem društvenih mreža.
Šta je zapravo „Igra davljenja“?
Ova pojava podrazumeva namerno prekidanje dotoka kiseonika u mozak – najčešće pritiskanjem vrata rukama, pojasevima ili ubrzanim disanjem i pritiskanjem grudi.
Maloletnici ovo rade kako bi doživeli kratkotrajni osjećaj euforije ili omamljenosti neposredno pre gubitka svesti. U većini slučajeva, motive ne treba tražiti u autodestrukciji, već u vršnjačkom pritisku, želji za dokazivanjem „hrabrosti“ ili sakupljanju lajkova i pregleda na mrežama poput TikToka i Jutjuba.
Iluzija bezopasne igre i kobne posledice
Glavni problem leži u tome što deca zbog svog uzrasta nemaju razvijenu svest o riziku. Za razliku od opijata ili oružja, „izazov“ ne zahteva nikakve rekvizite, pa ga deca pogrešno doživljavaju kao bezopasnu zabavu. Međutim, medicinske posledice su dramatične:
Pucanje kapilara i krvarenje: Nagli skok pritiska u glavi dovodi do pucanja kapilara u očima i nosu (što se dogodilo i u pomenutom slučaju).
Teške povrede pri padu: Nekontrolisani pad nakon gubitka svesti često uzrokuje teške prelomne povrede i potres mozga.
Maloletnici ovo rade kako bi doživeli kratkotrajni osjećaj euforije ili omamljenosti neposredno pre gubitka svesti. U većini slučajeva, motive ne treba tražiti u autodestrukciji, već u vršnjačkom pritisku, želji za dokazivanjem „hrabrosti“ ili sakupljanju lajkova i pregleda na mrežama poput TikToka i Jutjuba.
Iluzija bezopasne igre i kobne posledice
Glavni problem leži u tome što deca zbog svog uzrasta nemaju razvijenu svest o riziku. Za razliku od opijata ili oružja, „izazov“ ne zahteva nikakve rekvizite, pa ga deca pogrešno doživljavaju kao bezopasnu zabavu. Međutim, medicinske posledice su dramatične:
Pucanje kapilara i krvarenje: Nagli skok pritiska u glavi dovodi do pucanja kapilara u očima i nosu (što se dogodilo i u pomenutom slučaju).
Teške povrede pri padu: Nekontrolisani pad nakon gubitka svesti često uzrokuje teške prelomne povrede i potres mozga.
Kako prepoznati signale i sprečiti tragediju?
Psiholozi i pedagozi apeluju na roditelje i prosvetne radnike da obrate pažnju na suptilne znakove koji mogu ukazivati na to da dete učestvuje u ovakvim „igrama“:
Fizički simptomi: Česte crvene ili krvave oči, neobjašnjive modrice ili tragovi na vratu, učestale jake glavobolje i krvarenje iz nosa.
Promene u ponašanju: Zatvaranje u sobu, iznenadna tajnovitost ili izraženo interesovanje za opasne virale sa društvenih mreža.
Tragovi u prostoru: Pronalaženje neobično vezanih konopaca, kaiševa ili marama u dečijoj sobi.
Stručnjaci ističu da rešenje nije u potpunoj zabrani interneta, već u otvorenom razgovoru. Roditelji moraju objasniti deci da „izazov“ ne predstavlja test hrabrosti, već direktno ugrožavanje sopstvenog života, dok škole moraju pojačati nadzor u prostorijama poput svlačionica i hodnika gde deca ostaju bez direktnog nadzora odraslih.
