Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković izjavio je danas da je upis učenika u srednje škole uspešno završen, uprkos svim izazovima, koji, kako je naveo, predstavljaju odjek prošlogodišnje krize u obrazovnom sistemu i istakao da se u prvom i drugom upisnom roku uspešno upisalo 57.580 đaka, a da je preostalo 10.000 slobodnih mesta. Stanković je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, na kojoj su predstavljeni rezultati završnog ispita i upisa u srednje škole, naveo da je ove godine završni ispit polagalo 64.400 učenika, a da je slobodnih mesta u srednjim školama bilo 72.000 i dodao da je prosečan broj bodova ostvarenih na završnom ispitu ostao na nivou prošlogodišnjih rezultata. Prema njegovim rečima, zabeležen je nešto slabiji učinak iz maternjeg jezika, dok su matematika i izborni predmet pokazali bolji trend. Stanković je naglasio da se u srednje stručne škole upisalo 42.452 učenika, odnosno 73,7 odsto – na četvorogodišnji profil 32.758 učenika, a na trogodišnji 9.694 učenika. U gimnazije se upisalo 14.658 učenika, odnosno 25,4 osto, dok je umetničke i muzičke škole upisalo 1.496 učenika.
Stanković je naveo da se prošlogodišnji ispit odvijao u uslovima najveće obrazovne krize u istoriji naše zemlje, dok je ove godine postojao njen eho, zbog čega je, kako je rekao, bilo neizvesno da li će se sve vratiti u zonu regularnosti. „Prijemni ispit za učenike srednjih škola je po svojoj složenosti i obimu drugi, posle izbora, administrativni proces koji sprovodi država, s tim što se ovaj proces, za razliku od izbora koji su zakonski na četiri ili pet godina, sprovodi svake godine. I utoliko je zahtevniji“, naglasio je ministar. Zahvalio je MUP-u, Pošti Srbije, Kancelariji za eUpravu i zavodima na uspešnoj sinergiji i podršci. Stanković je istakao da je u srednjem stručnom obrazovanju ponuđeno 200 obrazovnih profila iz 14 područja rada, koji su direktno usklađeni sa standardima kvalifikacija i potrebama tržišta rada kako bi podržali ekonomski razvoj zemlje. Naveo je da najveće iznenađenje ovogodišnjeg upisnog roka predstavlja primetan pad interesovanja za informacione tehnologije, oblast koja je godinama važila za najatraktivniju.
„Ono što moramo da konstatujemo jeste okolnost da je opalo interesovanje za nešto što je godinama slovilo kao zanimanje budućnosti, a to je IT sektor“, rekao je Stanković. Objasnio je da su dva ključna razloga dovela do ovog trenda, od kojih je prvi stagnacija nastavnih planova. „U poslednjih pet do šest godina nije bilo značajnih inovacija u nastavnim programima za IT profile u školama“, ukazao je ministar. Sa druge strane, dodao je da je do pada interesovanja za IT sektor dovela ekspanzija veštačke inteligencije. Dodao je da su učenici posebno interesovanje pokazali za dve škole koje pripadaju društveno-humanističkom obliku obrazovanja. „To su dve, rekao bih, škole sa tradicionalnim ugledom, Filološka gimnazija u Beogradu i Karlovačka gimnazija. Kada govorimo o Filološkoj gimnaziji, onda govorimo pre svega o odeljenjima koja se bave španskim i italijanskim jezikom kao prvim jezicima“, naveo je Stanković. Dodao je da je izuzetno interesovanje pokazano i za smer koji se bavi vizuelnim i dramskim umetnostima, a da su i likovne umetnosti izazvale značajnu pažnju kod budućih srednjoškolaca, posebno u Beogradu. Stanković je rekao da se, budući da je tokom školske 2025/2026. obrazovni sistem prošao kroz reformske procese, kada je reč o srednjim stručnim školama pojavilo šest novih profila, od kojih su tri imala stopostotnu popunjenost – tehničar mehatronike u vozilima, mehaničar za montiranje i održavanje alata i filmopisac. „Profil tehničar obnovljivih izvora energije, koji je novi profil, 80 odsto popunjenost ima i tehničar vitikulture i enologije 80 odsto“, naveo je Stranković.
Dodao je da interesovanje jedino nije bilo veliko za novi smer šumar-uzgajivač, koji je trogodišnji program. „Tu, nažalost, nismo uspeli da ostvarimo neku korelaciju između obrazovnog procesa i privrede, jer taj konceptualni oblik obrazovanja nije mogao da garantuje visok stepen zainteresovanosti, pre svega javnog preduzeća koje bi se bavilo šumarskim zanimanjem. I to je jedan od problema s kojima ćemo se suočavati, a to je da domaće kompanije treba više da pokažu interesovanja za dualno obrazovanje kao za jedan važan obrazovni projekat koji mi imamo i koji razvijamo već više godina, jer postoji velika asimetrija između broja đaka koji upišu dualno obrazovanje i onoga što se zove obuhvat koji vrši privreda nakon što oni prođu projekat dualnog obrazovanja“, ukazao je Stanković. Dodao je da su svi administrativni procesi za upis učenika bili digitalizovani i zahvalio Kancelariji za IT i eUpravu. „Značajnu podršku nam je dao Fakultet organizacionih nauka, čiji profesori i čiji saradnici su nam pomogli da ovaj proces u potpunosti sprovedemo onako kako bi trebalo da bude“, dodao je Stanković.
Ocenio je da je sa ovim uspešno završenim ispitom obrazovni sistem prošao test kredibiliteta i ukazao da je uspešno obavljen prijemni ispit znak potpune normalizacije obrazovnih prilika u zemlji. „Ovo je simbolički i realni kraj nadanja da se obojenom revolucijom u obrazovanju stiče politički profit, jer, đaci, profesori, čitav sistem funkcioniše. Dakle, mi smo stavili tačku na to. Idemo dalje iz normalizacije ka stalnom usavršavanju našeg obrazovnog sistema. Položili smo test, izvukli smo određene pouke šta treba i kako treba da menjamo. Sledeće godine mislim da ćemo podići kvalitet ovog procesa na viši nivo“, rekao je Stanković.
