Posle više od jednog veka gotovo nepromenjenog sistema saobraćajne signalizacije, semafori bi uskoro mogli da dobiju i četvrto svetlo. Pored dobro poznatih crvenog, žutog i zelenog, u budućnosti bi na raskrsnicama moglo da se pojavi i belo svetlo, namenjeno pre svega autonomnim vozilima.
Jedan od prvih evropskih gradova koji bi mogao da testira ovu tehnologiju jeste Rim, gde se razmatra pilot-projekat novog sistema upravljanja saobraćajem.
Šta znači belo svetlo na semaforu?
Današnji semafori funkcionišu po jednostavnom principu – crveno označava obavezno zaustavljanje, žuto upozorava na promenu signalizacije, a zeleno dozvoljava prolazak.
Sa razvojem autonomnih automobila i pametne saobraćajne infrastrukture, stručnjaci su predložili uvođenje belog svetla koje bi označavalo da upravljanje raskrsnicom preuzima inteligentni sistem.
U tom slučaju autonomna vozila međusobno bi razmenjivala podatke, ali i komunicirala sa semaforima u realnom vremenu. Zahvaljujući toj koordinaciji, vozila bi sama određivala optimalan redosled prolaska kroz raskrsnicu, bez potrebe za klasičnim upravljanjem saobraćajem.
Šta bi trebalo da rade vozači?
Za vozače automobila kojima upravljaju ljudi pravilo bi bilo jednostavno.
Kada se na semaforu uključi belo svetlo, vozači bi trebalo da prate vozilo ispred sebe i tok saobraćaja, dok bi autonomni automobili koordinisali prolazak kroz raskrsnicu uz pomoć naprednih sistema komunikacije.
Cilj je da se smanji broj nepotrebnih zaustavljanja i omogući brži protok vozila.
Istraživanja pokazuju manje gužve
Ideja o belom svetlu nije nova.
Naučnici u Sjedinjenim Američkim Državama već nekoliko godina proučavaju mogućnost uvođenja ovakvog sistema.
Studija Univerziteta Severne Karoline iz 2023. godine pokazala je da bi veći broj autonomnih vozila mogao značajno da smanji saobraćajne gužve i vreme čekanja na raskrsnicama.
Računarske simulacije ukazuju da bi raskrsnice sa belim signalom omogućile efikasniji protok vozila i bolje iskorišćenje saobraćajne infrastrukture.
Najveći izazov tek predstoji
Ipak, stručnjaci upozoravaju da ovakav sistem može uspešno da funkcioniše tek kada na putevima bude dovoljno autonomnih vozila.
Dok većinu saobraćaja i dalje čine automobili kojima upravljaju ljudi, postojeća signalizacija ostaje nezamenjiva.
Pored toga, uvođenje belog svetla zahtevalo bi modernizaciju semafora, razvoj naprednih komunikacionih sistema između vozila i infrastrukture, kao i velika ulaganja u saobraćajnu mrežu.
Prvo testiranja, pa šira primena
Zbog tehničkih i finansijskih izazova očekuje se da će nova tehnologija najpre biti testirana u kontrolisanim uslovima, poput luka, industrijskih zona i drugih zatvorenih sistema u kojima autonomna vozila već imaju značajnu ulogu.
Ukoliko se pilot-projekti pokažu uspešnim, Rim bi mogao da postane jedan od prvih evropskih gradova koji će uvesti ovu inovaciju i napravi važan korak ka saobraćaju budućnosti, u kojem će vozila, semafori i sistemi zasnovani na veštačkoj inteligenciji zajednički upravljati protokom saobraćaja.
