U narodu se veruje da na Mitrovske zadušnice, koje uvek padaju subotom pred Mitrovdan (8. novembar), duše pokojnika izlaze iz svog sveta i dolaze među nas – da vide ko ih se setio, ko im je zapalio sveću, izgovorio ime, pružio parče hleba, tihe suze ili samo misao.
Danas se ne viče, ne psuje i ne ide praznih ruku
U kućama se pali sveća za one koji su daleko ili sahranjeni gde ne možemo stići. Niko se danas ne oglušuje o svoje – jer kako ih mi pamtimo, tako će i nas neko jednom.
Šta se izgovara kad se sveća pali
Ovo nije dan tuge – već dan poštovanja i sećanja, dan kad podižemo pogled prema nebu, ali i spuštamo oči od poštovanja.
Mitrovske zadušnice kao poslednji pozdrav jeseni
Zato je ovaj dan važan. Jer on zatvara jedno poglavlje, ali i podseća da su svećom, hlebom i molitvom vrata između svetova – uvek malo odškrinuta.
Narodni običaji koje mnogi još poštuju
Ovo je dan za tišinu, ne za planove
Danas se ne radi po kući, ne pere, ne sređuje – jer kuća treba da stoji mirno, kao i duša. Nema veselja, nema muzike, a ni velikih planova. Samo molitva, sećanje i zahvalnost.
Da znaju da ih još volimo, i kad ne znamo kako da to kažemo.
