On ulazi u oktagon na najveću moguću scenu! Boriće se protiv Gilbert Urbine iz Sjedinjenih Američkih Država! Zašto ceo svet čeka ovu borbu?
Čepo je borac koji nikada ne ide nazad, u svakoj borbi ide samo napred i bez straha. Ali, ko je zapravo Vlasto?
Otkrio je sve o svom poreklu.
– Odrastao sam u Vojvodini, u Novom Sadu. Prezime Čepo dolazi iz Hercegovine, deda je poreklom iz Gruda. Otac mi je rođen u Srbiji, majka takođe, ali je Slovakinja poreklom. U Vojvodini ima mnogo Mađara i Slovaka. S 12 godina preselili smo se u Slovačku, maka je željela da se preselimo, kako bi bila bliže rodbini. Živeo sam u Banskoj Bistrici i Bratislavi, bavio se ozbiljno fudbalom. Bio sam golman, sa svojim klubom došao iz treće do prve slovačke lige u kadetskom uzrastu, igrao sam do 17. godine – priča on.
Pa zašto je onda prestao?
– Nije to bilo za mene, smetalo mi kad samo pet ili šest igrača daje sve od sebe. Onda primiš četiri-pet komada, ljudi pročitaju u novinama samo rezultat i komentarišu da je golman ‘rupa', a ja sam možda na toj utakmici skinuo par zicera. Zato se sad bavim individualnim sportom. Poslednju utakmicu odigrao sam sa 17, protivničkog igrača u šesnaestercu je srušio moj štoper, a sudija je meni pokazao crveni karton. Čak je i moj saigrač sudiji rekao da je on napravio prekršaj, a ne ja. Potpuno sam poludeo, zaleteo se prema njemu, pogodio sam ga levim krošeom. Potom je uleteo i pomoćni sudija, pravio se mangup, pa sam i njega pogodio. Dobio sam trogodišnju suspenziju, novčanu kaznu platio je klub, a oduzeti su nam i bodovi.
Nastupa u velter kategoriji, do 77 kilograma, a sedam godina je bio redar u noćnim klubovima.
– Vikendima sam redario u noćnim klubovima, preko nedelje smo čuvali kazina, barove… Bilo je svega, često su me napadali jer nisam velik pa su mislili da sam slab i da ne znam da se bijem. Imao sam mnogo povreda. Evo, pukla mi je ruka, fali mi komad kosti. Na sparingu uvek moram posebno da bandažiram tu ruku, ali nemam vremena da se operišem, izgubio bih godinu dana karijere. Po ruci su me isekli nožem. Jedan mi je čak skoro odgrizao prst. Jednom su mi flašu razbili o glavu. Imali smo mi i pištolj, ali stvarno nisam želeo nikakve probleme. Nikad protiv mene nije podignuta krivična prijava, a to je u ovom poslu retkost. Popiju, nadrogiraju se i onda prave probleme, najgora kombinacija.
Čepo je rekao da jedva čeka da izađe u prepunoj „Areni“ uz „Đurđevan“.
– Kakav je osećaj? Iskreno, ispunjen mi je san. Ne mogu da verujem, neću ni dok ne uđem u kavez. Sada je na meni da se dokažem. Kamp je bio super, četiri meseca sam se spremao. Prošlo je super, napredao sam, kilogrami su super. Bitno je da se pokažem u kavezu u subotu. Meni je bolje kad imam manje povrede, bolje odradim borbu. Sad sam baš spreman i jedva čekam rat. Svaki segment mu je dobar. Gledao sam njegove borbe, ranije je više voleo rvanje, sad voli borbe u stojećem stabu. Spreman sam na svaki segment – rekao je Čepo i dodao:
– Najveći adrenalin je izlazak pred domaću publiku uz Đurđevdan. U Češkoj i Slovačkoj sam naučio ljude tu pesmu. Sad niko ne mora da uči, svi mogu da me prate pevanjem.
Problem za Čepa, inače velikog navijača Partizana, je i taj što neće moći da nosi talične čarape.
– Nosio sam čarape Partizana pred svaku borbu, mislio sam na to i sada, ali ima kontrola. Moramo da imamo sve UFC. Ne mogu da izađem u oktagon u svojoj opremi – rekao je Čepo
