Stevan Jovetić je dao opširan intervju za Gazetu u kojem je govorio o brojnim temama, ali se najpre dotakao detinjstva.
– Kada se prisećam detinjstva, pred očima su mi brojne slike porodice i prijatelja. Igrali smo fudbal na ulici, sa golovima iscrtanim kredom i sanjali o Seriji A. U školi sam učio italijanski, a nedeljom bih ostajao kod kuće prikovan za televizor i gledao golove iz Serije A. Tada je još igrao Savićević, Genije, koji je takođe Podgoričanin – počeo je nekadašnji kapiten Partizana.
Međutim, na njega je dubok trag ostavilo NATO bombardovanje SR Jugoslavije.
– Sećam se i zvuka sirene za uzbunu. I dalje kada čujem taj zvuk prođu me žmarci. Takve stvari ostaju za ceo život. Za nas je sirena bila poput sudijskog zvižduka, značila je da je gotovo sa igrom i da je vreme da idemo u sklonište. Ali, to nije bio sudijski zvižduk već znak da je počelo bombardovanje. Zatvarali bismo se u kuću i molili da nas bombe koje je bacao NATO ne pogode, da nam ‘ne daju gol' – metaforički je istakao Jovetić.
Crnogorski napadač je tokom karijere imao ogromne probleme sa povredama.
– Tačno znam dokle bih dogurao da nije bilo svih tih povreda. U Sitiju, pre nego što bih zakoračio na teren, plašio sam se da ću se ponovo povrediti. Samo sam o tome razmišljao. Svaki sprint bez bola predstavljao bi olakšanje. Imao sam saigrače koji su želeli da odustanu posle dve-tri povrede, a ja koji sam ih imao 45 nikada nisam odustao. Zato sam ponosan na sebe.
Istakao je da je iza njega težak period na koji je više uticala očeva smrt nego nego povrede, ali i da je to prebrodio zahvaljujući veri i supruzi. Ipak, otkrio je i zbog kog poteza se kaje.
– Kajem se jedino što sam odbio Real Madrid posle moje druge godine u Fiorentini. Želeo sam da igram standardno i mislio sam da ću moći i kasnije da odem tamo. Onda sam pokidao ligament kolena i propustio celu sezonu. Bio je to početak mojih iskušenja – podvukao je Jovetić.
